Duh iranskog buntovnika

Krv Domagoja mojim žilam teče

 

 

Ja sin sam drevnog buntovnog Irana,

Čije se srce srdžbom lako žeže

I ruka brzo za mačem poteže;

Prošlost je moja krvlju ispisana.

Krv Domagoja mojim žilam teče

I ponos Zrinskih u duši mi gori,

Na moja usta ljut Erdödy zbori

I osvetna mi rana dušu peče.

 

Rođen u krilu buntovnika vičnih,

Ja pravdu tražim, kad osvetom vrijem,

Buntovnom rukom sime smrti sijem,

Braneći grudu pradidova dičnih.

 

Moje su lađe sikle drskost mora

Kićene jatom senjskih galebova,

Ja nikad mrtav, rađ’o sam se s nova,

S iranskih stepa do dinarskih gora.

 

Ja vodih vojsku Ljudevita bana,

Ja vodih slavnog Tomislava čete,

Ja bih gospodar gusarskog Jadrana,

Ja postah žrtva Zemlje oduzete.

 

Al' u mom srcu nova moć se rađa;

Legije novih kreću buntovnika,

Vije se barjak neretljanskih lađa,

Budi se groblje bleiburških vojnika.

 

I kada zemlju grobna tama skrije

I truba zbudi sve grobove bratske,

Ja povesti ću nove divizije

Buntovnih četa buntovne Hrvatske.      

 

Žarko Dugandžić (iz zbirke Hrvatska dio raja)