Ručak

Kačamak i bijela kava

 

 

Podne je, čuju se crkvena zvona,

strina me na nasuho zove tjesto,

zna da volim kako ga pravi ona,

i kod strine to jelo ručam često.

Baka mi govori da kačamak ruča,

takav ne znam da l' ste jeli ikad,

uz njega ide i ta bijela kava vruća,

njen kačamak ne propuštam nikad.

 

Pohovani batak, prženi krompiri,

to toliko volim da poližem prste,

juhaa, zelena salata, a i torta viri,

danas je mamin ručak tak'e vrste.

 

U toj našoj kući rade tri kuhinje,

strina, baka i mama kuhaju obaška,

a toliko da kuhano jedu i svinje,

četir' mačke i naša stara vaška.

 

Šta ručati, sada sam i ja na muci,

sve bih jeo, ali se to baš ne slaže,

gledam kačamak, batak mi u ruci,

'Jedi što 'oćeš!' – moj djed kaže.

 

Stric i strina mi se blago smješe,

''Sinko, nemoj da ti slabo bude.'',

baka brine, i svi me nešto tješe,

i samo me svojim ručkom nude.

 

Pa sam ruč'o kačamak sa salatom,

prženi krompir, tjesta ne baš malo,

tortu i batak u trenutku datom,

i svi su se čudili gde mi je to stalo.

 

Branimir Miroslav Tomlekin