Dalmacijo moja

Cetino i modro more

 

 

Dalmacijo moja, rodna grudo,

zemljo mojih očeva, didova.

Tu san uvik provodia lita

i savlada svoja prva slova.

I kad bi tija, ne mereš iz mene.

Ogriza san sa tvojin čarima,

sa Cetinom i sa morem plavim.

Cilo čudo u meni te ima.

 

Kud god poša nosin te u sebi.

Sa mojin si stopila se tilom.

Dalmacija, Cetina i more,

'Ajdukovom vičnom bojon bilom.

 

Kada umren i pođen u Nebo

pokrijte me s bandiron 'Ajduka.

Spušćajte me doli pod maslinu

što je moja zasadila ruka.

 

Zapivajte, molit ne morate.

Neka niko za menon ne plače.

Dvi, tri stine na mene stavite,

samo nek san kraj dida i ćaće.

 

Čekat ću vas gori na briškule,

na balote i bukaru vina.

Ne prišite, vrimena imamo.

Gledat ću vas gori sa visina …

 

Vladimir Živaljić, Vukovar