Oni su

Sretno djetinjstvo

Oni su ovdje, na istom ovom kamenu rođeni

Niti svoje životno podne nisu dočekali,

I izlazak i zalazak Sunca nama su ostavili.

Oni su školske torbe nosili, klance i plotove priskakivali

I jagode i drinine su brali, životu se radovali.

Oni su se kroz svoju tilovinu i grabovinu čambali,

Isprid crkve uskrsnim jajima tucali,

Svoju najdražu pismu gangu i Gospin plač pivali.

Oni su kose otkivali, andaće vezali i znojna čela trali,

Grme kresali, po vrtlima kompire okopavali i ogrćali

Oni su sviralu svirali, podvriskivali i kamena se bacali,

Po misečini na sila odali, cure štipali i za ženidbu stasali.

Oni su na zov Domovine, gangajući, na Vitreni kuk zamakli,

I više se nisu vratili, zato da bi sutra živili.

Oni su naši, zauvijek veliki,nikada ne mogu biti mali,

Oni su, za one koji nisu znali, i našu cestu asvaltirali.

U znak počasti palim ratnicima

Svih naraštaja, selo Vrdi, Mostar

Žarko Marić, Dječak s kamena, Zagreb, 2004.