Moja grana

A isprid kuće gušterna stara

 

 

Evo san doša

na ono misto

oklen se pružila

naša grana

Ankoru svoju

ponili sobon

i spuščali je

na puno strana

Sićam se onog

ognjišta starog

šta je rania

dičinja usta

Bakinih ruku

i moga Dida

sad bez života

prazna i pusta

A isprid kuće

gušterna stara

maštilo s vodon

za blago napoit

Smokava, loze

mendula, koza

koje nisan

moga pribrojit

S tovarom

se po vodu išlo

na samar je nosi

šta mu staviš

Kamen i škrapa

težačke ruke

boriš se uvik

da šta napraviš

Danas sa sjetom

zidove gledam

kako ih izjeda

vrimena zub

Ćutim blizinu

predaka svoi

ovaj je život

bezćutan grub

Majke i oca

sitim se često

ka male su nas

vodili amo

Pošla mi suza

al se ne stidim

ka oni želim

ostati samo…

 

Vladimir Živaljić, Vukovar