Oči pune straha

Čujem iste zvuke

Noć beskrajno duga

Dan ni na vidiku

Kad god sklopim oči

Vidim istu sliku

Čujem iste zvuke

Jeku u daljini

Pogled prepun straha,

il' mi se to čini

Prolomi se rafal

Ne znam od kuda je

Ništ' mi nije jasno

a oči mi sjaje

Minute k'o sati

sati kao dani

Stvarno nešto čujem

Dal je netko vani

Repetiram pušku,

a djeca mi plaču

Što da radim? Ne znam!…

Prst na okidaču

I dan kad se javi

taj strah te popušta

a sumrakom novi

ponovo se gušta…

Vladimir Živaljić, Vukovar