Za njegovu dušu

I ti se pomoli

 

 

Sa štapom u ruci,

dočekam li šetnje,

onako lagano

držeć' te za ruke…

Nekom stazom starom,

iz mladosti naše,

obalama Dunava

i prelijepe Vuke…

Srebrnu ću kosu

imati na glavi.

Savinuta leđa

i drhtave ruke.

Pomilovati tebe,

ženu koju volim,

poškropit nas vodom

Dunava i Vuke …

 

Previše vas volim!

I tebe i njega.

Vukovar je novi,

ne poznam ga sada.

U duši mi još je

tvoja ljubav, mila,

i tuga zbog moga

voljenoga grada.

 

Za njegovu dušu i ti se pomoli…

 

Vladimir Živaljić, Vukovar