Dobošar

Štrojenje svinja bit će ovoga petka

 

 

Na točku lagano se vozi dobošar,

za njim trčkaramo mi, bosa djeca,

da čujemo novosti i da li je vašar,

kao svake godine, na istog sveca.

Na razkrižju svaka dva naša šora,

on mora stati, sa točka sporo silazi,

tu na tim mjestima dobovati mora,

objaviti sve vijesti koje su na snazi.

 

Mali doboš na svoj trbuh namiče,

i snažno dobuje, tama, tam, tama,

zgužvani papir vadi i teško sriče,

a iz sveg glasa oglase viče nama.

 

''Čujte i počujte ovog sela građani,

štrojenje svinja bit će ovoga petka,

kerovi moraju na lancu biti vezani,

štrojač dolazi svima bez izuzetka.

 

Kokoške se infuju o istom trošku,

interesenti za otkup svilenih buba,

nek se jave u zadrugu, tu na ćošku,

a radi i ambalanta za vađenje zuba.''

 

Pero je na doboš dao da svi znaju,

a znamo da lucprdastu ženu ima,

da mu je sada imanje na prodaju,

nek se to već jedared oglasi svima.

 

Otkupljuje se još i svinjska dlaka,

a zadnje dobovanje je kod groblja,

izaš'o je novi propis i u vezi raka,

pa se to valjda tiče i ovog osoblja.

 

Nad Hrtkovcima pada večer i tišina,

poslije dobošara mir je baš čudan,

sleže se po šorovima i sva prašina,

sa dobošem u uhu dugo sam budan.

 

Branimir Miroslav Tomlekin (iz zbirke pjesama Pjesme koje treba spaliti)