Čekanje na sreću

      Pojavi se u nezvano vrijeme

        Čekanje se uvijek ne isplati, jer se sreća svakome ne vrati, već

        odluta sa pravoga puta i u krilo drugoga zaluta.

        Tu se gnijezdi, umiljava  i u snove jezdi, a ne pita niti znati hoće

        od koje je zloće s dlana plemenita sa pravoga puta skrenula.

        Kad se jednom i u tuđoj ruci od sna mučna bude prenula

        kraj srca od leda, spoznat mora da se više putu pravu povratiti ne da.

        U čekanju svakom ipak nade ima, ako ništa drugo, da na sreću treba

        počekati dugo. Kada-tada sreća svane svima. Pojavi se u nezvano

        vrijeme, u čas hudi kad umiru ljudi i kad život breme ponajteže nudi.

        Čekanje se tada stostruko isplati jer u jednom trenu nadu izgubljenu

        povrtaku u život Bog čovjeku vrati.

        Za srećom kadikad tragati se mora i po putu krivu, po blatu i trnju,

        al' ne smije nikad po sanja predivu vjerovati u  noć nam  sve crnju.

        Čekanje je samo jedna kušnja više što ju tek spoznamo u ljubavi vatri,

        kad se o njoj snatri i za njom uzdiše.

Malkica Dugeč, 2. 9. 2019.