Aleluja

Doslovno gorjelo nebo

 

 

Da, to je moj grad!

I ropstvo na kraju vijeka.

Kad brat na brata je pucao

i zvijeri u liku čovjeka…

… pomislih tada da sanjam…

 

Nadvija dugo se tama

i olovno spremalo nebo…

Naivni ponos ćutiše,

a mnogima nije ni trebo.

 

Na putu za München su bili…

 

Doslovno gorjelo nebo.

Povratka natrag nema.

Heroji zajedno stali

i sutra isto se sprema…

 

… ovo tek dan je prvi…

 

Lako je, pričaju sada

oni što sve znaju.

Iznose istine svoje…

A pravi odavno u raju.

 

Kasne godina puno.

 

Ko duša leden mramor,

još crni, simboliku ima.

Prolazi kolona dostojna

poklonit se Anđelima.

 

Plaćene tolikom krvlju.

Iz crnog mramora niču

svježe i bijele ruže…

Do neba im anđeli kliču…

 

Aleluja, Aleluja!!!

 

Vladimir Živaljić