Get Adobe Flash player

Bilderberg, New age i Trilaterala

 
 
Prvi sastanak skupine Bilderberg održao se u Nizozemskoj, u Oosterbecku, u svibnju 1954. Dogovorili su se da se ta elitna skupina nazove prema imenu hotela gdje su boravili sudionici. Pa ipak, određene sumnje ostaju. To jest, njezino stvaranje se duguje većim djelom trudu Josepha Retingera, premda se neizostavno treba dodati ulje globalizacije Davidu Rockefeleru (CFR, predsjednik Chase Manhattan Bank, ...). Bilderbergovci predstavljaju «kremu kreme» političkog, ekonomskog i financijskog zvjerinjaka natovskog svijeta. Zapadni sustavi javnog priopćavanja rijetko spominju njihove susrete i još rjeđe govore o njihovim odnosima.  loro relazioni.97 Pravila organizacije i sudjelovanje sudionika izravno oponašaju ona koja discipliniraju Royal Institute of International Affairs (RIIA, pravilo zvano uredba Chatham House).
https://nvstarikov.files.wordpress.com/2015/06/divided_russia2.jpg
Još jednom su obitelji Rhodes i Milner ostavile svoj znak. Ustvari, ove elite unutar krila skupine Bilderberg na duge staze uvjetuju politički, ekonomski i finnacijski tijek. Slučaj Belgijanca Etiennea Davignona je posebno očevidan. Podpredsjednik Europske komisije u razdoblju 1981.-1985. je veliki poglavica ove elitne skupine. I on je pozvao belgijskog političara Hermana Van Rompuyja da položi ispit za predsjednika Savjeta Europe pozivajući predstavnike Bilderberg, 12. studenoga 2009., posebno bivšeg ministra vanjskih poslova USA, Henryja  Kissinger u Val Duchesse na periferiji Bruxellesa.98 Temeljna stvar je bilo saznati je li Herman Van Rompuy u stanju biti od koristi Sustavu. Ispit je položio, imajući u vidu da je zadržan... u službi.
 
Prince Bernhard van Lippe-Biesterfeld (1911.-2004.)
 
Izbor prvog predsjednika Bilderberga, princa Bernharda (1911.–2004.), od strane Josepha Retingera i njegovih istomišljenika nije bio slučajan. Naime, njemački princ je početkom 30. godina bio član SS postrojbi, točnije član Reiterkorp SS (konjica) i član tvrtke Farben Bilder, podružnice IG Farben. Oženio se 1937. s nasljednicom na nizozemsko prijestolje, princezom Julijanom, njezin kćer kraljica Beatrice aktivno sudjeluje na sastancima Bilderberga. Imajući u vidu više nego mutnu prošlost princa Bernharda njegovo imenovanje u upravu Bilderberg bio je način da ga se zadrži. Doista, puno je lakše upravljati iz daljine s nekom osobom u smjeru odabranih ciljeva ako se za njom “vuku repovi”. Izbor njemačkog princa nizozemskog državljanstva je jamačno od velike važnosti jer je bio iskorišten u drugom području. Moramo govoriti o nečemu što je u srcima teoretičara globalizma: ekologija.
 
Legitimna skrb o fauni i flori poprima jednu nepravilnu mrlju pod akcijom podržavatelja Novog svjetskog poredka. Naime, odvojak duha vodi prema divinizaciji vlastite prirode pokreta New Age. Ovo je princip Geje koji se poistovjećuje majci zemlji.99 Mnogi instituti šire ovaj filozofski zaokret u posebnostima, WWF (World Wild Fund for Nature), institut koji promiče  zaštitu prirode. Njegovo osnivanje iz 1961. godine rezultat je rada osoba iz mundiajlističkog zvjerinjaka.
 
Moramo citirati braću Juliana i Aldousa Huxleya. Aldous Huxley je autor jedne proročke knjige, Najbolji od svjetova, objavljene 1931. koja je jedna od istinskih političkih programa globalne politike zavijen u fikciju romana. Sjećajući se jedne svjetske Države utemeljene od jednog podaničkog i hijerarhijski usmjerenog čovječanstva nakon niza genetskih manipulacija, autor provodi svoj život koristeći različite droge kako bi ostvario neki “oblik misticizma”. Ovi deliriji karakterizirali su ovaj ambijent koji je dotakao i njegovog brata Juliana Huxleya, branitelja eugenike, koji će postati prvi predsjednik organizacije  UNESCO (Educational, Scientific and Cultural Organization) 1946. Ovaj mentalitet svojstven braći Huxley duguje se utjecaju njihovog djeda po ocu, Thomasa Huxleya (1825. – 1895.). Ovaj biolog okrutni branitelj darwinističkih pravila100 prenio je svojim potomcima koji su ih objavili svijetu. Dodajmo da su mreže i veze među obiteljima mundijalista bile vrlo bliske i jednom studentu Thomasa Huxleya zvanog... HG Wells.101
 
Ovaj prijelaz s naraštaja na naraštaj dopušta da se shvati stalnost mundijalizma i njegove rastuće moći. Možemo povezati prošle akcije ovih ljudi s fondacijom WWF iz 1961. Naime, nezino osnivanje se duguje Julianu Huxleyju.102 WWF pridonosi širenju ovog panteističkog ideala i predstavlja jednu od podružnica mundijalističkog djelovanja. Treba istaći da je prvi predsjednik WWF bio jedan od upravljača Bilderberga, princ Bernhard103 (predsjednik od 1962. do 1976.). Ostali predsjednici su se smijenjivali na čelu WWF, kao John Loudon, koje je bio i kao John Kerr predsjednik naftne kompanije Royal Dutch Shell. Ova mješavina anglo-nizozemskih naftaša je rasadište novog svjetskog poredka. Treba dodati da je i princ Filip, suprug kraljice Elizabete II., bio na čelu WWF 1981. - 1996.
 
David Rockefeller, Sr. (1915.-2017.)
 
Na ovaj popis aktera koji potječu iz duge političko-trgovačke tradicije treba dodati i ulogu Trilaterale. Koju su 1973. osnovali David Rockefeller i Zbigniew Brzezinski (članovi CFR-a), a ovaj posljednji je bio mentor predsjednika Obame. Ovaj Institut okuplja zemljopisne prostore ekonomski razvijene: Sjevernu Ameriku, Europu i Japan. Podsjećajući na francusku podršku, kao onu Simone Weil, Roberta Marjolina, Raymonda Barrea ili Huberta Védrinea, Brzezinski dodaje da su Države one koje ”se suočavaju sa sve različitijim problemima – financijske, ekonomske i strateške prirode - i postaju sve manje u stanju da ih riješe bez dogovora s najbližim susjedima u vlastitom interesu te onima iz svijeta”. Da bi se suočili s ovim izazovom, autor ističe da je i Trilaterala bila odlučujuća u stvaranju skupine G7.104 Poznavanje Trilaterale industrijskog svijeta “think tanka” posebno se pokazalo u prekoatlantskoj političkoj mreži (TPN).105 Doista, predsjednik europske podružnice Trilaterale, Peter Sutherland, je i predsjednik europske podružnice TPN-a. Ovaj je Irac bio i na čelu banke Goldman Sachs, koja kriomice upravlja ekonomskom politikom predsjednika Obame, te komesar za konkurenciju 1985. – 1989. pod predsjedavanjem Jacquesa Delorsa.106 Trešnja na ovoj torti je da je Peter Sutherland i ravnatelj škole Fabian la London School of Economics.107 Piramida vlasništva bit će zaokružena dodatkom da je i John Kerr član Trilaterale Europa.108
 
Kako možemo zaključiti, političke i ekonomske elite već dugo vremena teže stvaranju Jedinstvenog svjetskog poredka.109 Uza sve to, piramida ne bi bila cjelovita ako ne spomenemo izjavu sutoriteta Katoličke Crkve.
 
Bilješke:
 
97. Izuzetak je, ipak, belgijski RTL pokazao vanjski snimak (2000.) za vrijeme dnevnika sa skupa Bilderberg. Moglo se vidjeti Dominique Strauss-Kahn ili nizozemsku kraljicu.
98. Top candidate debates EU tax at elite dinner, di Andrew Rettman, EU Observer, 16 novembre 2001.
99Il film Avatar di James Cameron uscito nel dicembre 2009 è il prototipo dello stesso spirito "Gaia". Una tribù dotata di molte qualità in relazione agli esseri umani venuti a sfruttare il loro pianeta, prendono forza dalla natura, in particolare da un albero, un vero e proprio Dio che dà tanta energia quanta ne prende.
100. Thomas Huxley era conosciuto come "il mastino di Darwin".
101. "HG Wells: discepolo di Darwin e eugenista straordinario", di Jerry Bergman, Journal of Creation, dicembre 2004.
102. "WWF negli anni 60" sul sito web del World Wild Fund
103. "Presidenti - passato e presente" sul sito web del World Wild Fund.
104. Le Figaro, 25 janvier 1999.
105. p. 137 (capitolo 28). 
106. "Peter Sutherland, direttore generale del GATT e dell’OMC 1993-1995", sul sito del World Trade Organization.
107. "Peter Sutherland", sul sito web della Commissione Trilaterale.
108. "Membership" sul sito web della Commissione Trilaterale.
109. Tra i vari settori coinvolti nella costruzione del nuovo ordine mondiale, possiamo citare il caso del Codex Alimentarius, il cui scopo è quello di apportare modifiche o soppressioni dei prodotti che entrano nella composizione dei prodotti alimentari (vitamine, minerali, ...).
 
(Nastavak slijedi)
 

Pierre Hillard, doktor političkih znanosti i profesor međunarodnih odnosa. Njegovi istraživački radovi poglavito su usredotočeni na instrumentalizaciju Europske unije s obzirom na stvaranja jedinstvenog euro-atlantskog bloka. Posljenje objavljeno djelo je: Bertelsmann: Un empire des médias et une fondation au service du mondialisme (François-Xavier de Guibert éd., 2009.).

Poslije 1945.: budućnost koja obećava

 
 
Poslije Drugog svjetskog rata, nalazimo se pred tri značajna datuma neposrednog poraća: 1946., 1947. i 1948. Upravo je predsjednik britanske vlade Winston Churchill preuzeo ideju ujedinjavanja Europe u jednom govoru u Zürichu 19. rujna 1946. godine. I nije oklijevao reći: “Moramo izgraditi neku vrstu Sjedinjenih Država Europe”.82 Ove riječi vode prema Richardu Coudenhove-Kalergiju kojega je podržavao Churchill. Utemeljitelj Paneurope sa svoje strane se poduzeo lansirati europski ideal, objašnjavajući povijest svojega rada i svojih projekata u knjizi Izabrao sam Europu. U ovoj knjizi Winston Churchill je počastio Coudenhova predgovorom....
https://i.ytimg.com/vi/msmP7zqARUA/hqdefault.jpg
Winston Churchill (1874.-1965.) - Na drugi datum, rujan 1947., u Montreuxu, u Švicarskoj se održao skup koji je predstavljao odlučan korak prema učvršćivanju temelja svjetske države u pripravi. Doista, različiti europski83 i američki84 predstavnici idejâ svjetskog federalizma odlučili su osnovati dvije institucije pod znakom švicarskog sudca Maxa Habichta,85 čija se djelotvornost naširoko osjetila: “Pokret Svjetskih Federalista” (WFM) i Savez Europskih Federalista (UEF).
 
WFM predstavlja Magnu Cartu prilikom skupa u Montreux, utvrđujući institucije glavnih temelja za učvršćenje jedne svjetske federalne države. Jasno je sada nakon 63. godine da su njihove želje u velikoj mjeri bile ostvarene. I doista, potvrda da “Mi, svjetski federalisti, smo uvjereni da je stvaranje Svjetske Federacije središnji problem našeg vremena. Sve dok ne bude riješen, sva pitanjka – državna ili međudržavna – ostta će bez valjanog odgovora. Ono nije između slobode poduzetništva i planske privrede, kapitalizma i komunizma, nego se mora birati između imperijalizma i federalizma“. Nakon ovakove izjave predložili su, između ostalog, slijedeće principe: “ograničenje državnog suvereniteta” s “prijenosom na Konfederaciju zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, “stvaranje jedna naddržavne oružane sile”, posebno, ova identifikacija je od velike sadašnje važnosti, na početku XXI. stoljeća, da “bi jedna korektna federalistička perspektiva morala ujediniti napore na regionalnoj i funkcionalnoj razini”. Oblikovanje regionalnih saveza – u mjeri da ne budu sami sebi svrha i da se ne kristaliziraju u blokove – može i mora pridonesti dobrom funkcioniranju Svjetske Konfederacije. Na koncu ove Deklaracije se kaže da se potiče stvaranje “Svjetske Ustavne Skupštine”.86
 
Usporedno sa stvaranjem WFM, Savez europskih federalista (UEF) stvoren je u  Montreuxu. Ipak, posao avangarde je već pripravio teren. Doista, pod utjecajem Paneurope R. Coudenhove-Kalergija, 1934. stvorena je Europska Unija, kako bi branila ideal jedne Europe utemeljene na federalnom principu, po uzoru na Švicarsku.87 Četiri godine kasnije, u studenomu 1938. stvorena je pod utjecajem fabijanovaca Lorda Lothiana i Lionela Curtisa Ujedinjena Federacija.88 Ova posljednja je jedna grana UEF-a na isti način kako su to različite “podružnice, francuska UEF-a, njemačka Europa-Union Deutschland, talijanska UEF Italia), itd. Treba zapaziti da su sve na principu ruskih igrački matrjoški (one lutke u ženskom liku koje ulaze jedna u drugu) UEF je ogranak Svjetskog Federalističkog Pokreta (World Federalist Movement, WFM).89 Ipak, imamo europski institut rada u prilog federalizmu koji je povezan s djelatnosti WFM, ali na svjetskoj razini. Zašto je toliko važno razgovarati o misiji UEF-a? Federalnim institutom predsjeda Englez Andrew Duff, europski delegat pod etiketom “liberalni demokrat”.90 Tu je i član Europske Komisije za Vanjske Poslove (CEDF – “European Council on Foreign Relations“)91 stvoren 2007.,92 europski blizanac američkog CFR, osnovanog 1921. Andrew Duff je onaj koji je, u uskoj vezi s Fondacijom Bertelsmann i austrijski delegat Johannes Voggenhuber, dopustio primjenu Eurospkog ustava nakon poraza na francuskom i nizozemskom referendumu 2005.93Lisabonski sporazum ne bi bio moguć – ili bi ga barem bilo teže donijeti – bez podrške i uvjerenja Andrewa Duffa. Osim toga, jasno je da se utjecaj iz groba Cecila Rhodesa i Lorda Milnera osjeća u razvoju europskog ustava (nazvanog “Giscardov Ustav"” koji koji prethodi Lisabonskom sporazumu) u razdoblju 2003. - 2004. I doista, “Milnerova skupina” i fabijanovci uvijek su bili zagovornici europskog ujedinjenja, ali pod uvjetom da se to ostvari pod anglo-saksonskom kontrolom. Za vrijeme dva svjetska rata pokušaj europskog ujedinjenja pod vodstvom Njemačke, tada svjetske sile, nije bio prihvatljiv Londonu i Washingtonu jer bi se anglosaksonska talasokracija našla isključena iz posala na Starom kontinentu. Richard Coudenhove-Kalergi to potpuno shvatio ako čitamo njegove govore iz 1950. Stoga je korisno ppogledati općeg tajnika zaduženog za elektroničku aktivnost oko “Ustava Giscard”, Engleza Johna Kerra. Njegov životopis odaje da je na čelu naftnog društva Royal Dutch Shell, a bio je i britanski veleposlaniku u USA. Njegove veze s anglo-saksonskom trgovačkom aristokracijom odaju da je i član izvršnog komiteta za novačenje elite u krug “Stipendista Cecil Rhodes”.94 Kako možete vidjeti uspjeh globalizacije je sada već pitanje vremenane, i ona će stići.
 
Napokon, Haaški kongres (7. – 10. svibnja 1948.) pod počasnim predsjedništvom Winstona Churchilla, koji je obuhvatio oko 800 borbenih pro-europljana,95 je postavio temelje ujedinjene Europe. Figura ovog Kongresa je bio generalni tajnik Giuseppe Retinger (1888. – 1960.). Istinski protagonisti povijesti čestu su iza kulisa. Ovo je i slučaj s djelovanjem Retingera u okviru CFR-a i RIIA-a koje je bilo odlučno u razvoju struktura na svjetskoj razini.96
      
Bilješke:
 
82. Le Premier ministre anglais a tenu des propos dans son discours de Zürich qui sont dans la droite ligne du mondialisme à en juger ces extraits: ‘(…) L’Union européenne a fait beaucoup pour arriver à ce but et ce mouvement doit beaucoup au comte Coudenhove-Kalergi et à ce grand patriote et homme d’Etat français que fut Aristide Briand (…). Nous autres Britanniques, nous avons le Commonwealth. L’organisation du monde ne s’en trouve pas affaiblie, mais au contraire renforcée et elle y trouve en réalité ses maîtres piliers. Et pourquoi n’y aurait-il pas un groupement européen qui donnerait à des peuples éloignés l’un de l’autre le sentiment d’un patriotisme plus large et d’une sorte de nationalité commune? Et pourquoi un groupement européen ne devrait-il pas occuper la place qui lui revient au milieu des autres groupements et contribuer à diriger la barque de l’humanité? (…). Appelant à une réconciliation franco-allemande, Churchill ajoute dans un esprit fabien: ‘Il faut que notre but permanent soit d’accroître et de renforcer la puissance de l’ONU. Il nous faut créer la famille européenne en la dotant d’une structure régionale placée sous cette organisation mondiale, et cette famille pourra alors s’appeler les Etats-Unis d’Europe » (…) in George C. Marshall, Points de repère, Lausanne, 1973
83. L’influence fédéraliste se fit sentir par l’intermédiaire d’Européens convaincus comme Denis de Rougemont, Henri Brugmans et Alexandre Marc.
84. Côté états-unien, dès 1924, Rosika Schwimmer et Lola M. Lloyd défendant la cause des femmes (droit de vote, etc) organisèrent la première assemblée constituante mondiale devant être élus par les peuples afin de rédiger une constitution mondiale. Cette initiative fut relancée en 1937 à Chicago avec une campagne en faveur d’un gouvernement mondial. Il serait très intéressant de savoir qui finançait de tels projets. Par la suite, d’autres Etats-uniens préparèrent les esprits en faveur d’un monde uni : Emery Reves, auteur de Anatomy of Peace défendant l’idée d’un gouvernement mondial (il fut aussi l’agent littéraire de Winston Churchill) ; le politicien Wendell Wilkie avec son livre One World ; l’avocat Clark Grenville auteur de World Peace through World Law ; le journaliste Norman Cousins ; le journaliste et sénateur démocrate Alan Cranston et le philosophe Robert Hutchins.
85. Présentation du World Federalist Movementsur son site internet.
86. Déclaration de Montreux du 23 août 1947.
87. Voir notre livre La Fondation Bertelsmann et la gouvernance mondiale(Editions François-Xavier de Guibert, 2009), pp. 95-96 et « Geschichte der Europa-Union Deutschlandsur le site internet de Europa Union Deutschland.
88. “The history of Federal Union » sur le site internet de l’association.
89. “Regional Federalism » sur le site internet du World Federalist Movement.
90. Site officiel d’Andrew Duff.
91. ECFR’s Board and Council » sur le site internet de l’European Council on Foreign Relations.
92. Création accélérée d’un Conseil européen des relations étrangères », Réseau Voltaire, 3 octobre 2007.
93. La Fondation Bertelsamann et la gouvernance mondiale, op. cit, p. 92 et suivantes.
94. ‘Trustees’ sur le site internet du Rhodes Trust.
95. Parmi les nombreux participants, nous pouvons relever Richard de Coudenhove-Kalergi, Konrad Adenauer, Denis de Rougemont, Alcide de Gasperi, François Mitterrand, etc.
96. ‘Histoire secrète de l’Union européenne’, par Thierry Meyssan, Réseau Voltaire, 28 juin 2004.
 
(Nastavak slijedi)
 

Pierre Hillard, doktor političkih znanosti i profesor međunarodnih odnosa. Njegovi istraživački radovi poglavito su usredotočeni na instrumentalizaciju Europske unije s obzirom na stvaranja jedinstvenog euro-atlantskog bloka. Posljenje objavljeno djelo je: Bertelsmann: Un empire des médias et une fondation au service du mondialisme(François-Xavier de Guibert éd., 2009.)

PanEuropa: odskočna daska globalizma

 
 
Stvaranje Pan-Europe duguje se djelatnosti jednog austrijskog aristokrata rođenog od majke Japanke, Richarda Coudenhove-Kalergija (1894. – 1972.). Cilj Coudenhove ideje je bio da se spriječi ponavljanje strahota Prvog svjetskog rata. Ova namjera je pohvalna, ali je i stablo od kojega se ne vidi šuma. Doista, uskoro je Coudenhove jasno izrazio smjer svojeg pokreta pripremajući jednu rezoluciju 1925. u Društvu naroda. Njegova nakna je bila da ujedini Europu i n akraju da ju uključi u jednu svjetsku organizaciju koja bi bili politički izravnata. Zbog toga, podsjetio je u svojoj rezoluciji nužnost stvaranja “političkih kontinenata” koji bi svi bili usmjereni na stvaranje jedne federacija federacija, u skladu s zamislima svojeg autora.65 Njegove federalističke izjave  bile su u skladu s idejama Fabijanovaca. Nastavljajući u svojem poletu,  Coudenhove je 1926. organizirao prvu paneuropsku konferenciju u Beču pod nadzorom svojeg počasnog  predsjednika, Aristida Brianda (1862. – 1932.).66
http://www.paneuropa.org/images_int/head1.jpg
Na toj konferenciji, koja je okupljala razne nacije,67 odlučilo se izabrati europsku himnu, Beethovenovu Odu radosti,68 koja će kasnije postati i himna EU. Cilj stvaranja Paneurope jasno je izložen unutar “temeljnih pravila” u kojima se, između ostaloga, tvrdi: "(…) Paneuropska Unija potvrđuje svoj napor u stvaranju europskog patriotizma, okrunjen nacionalnim identitetom svih Europljana. U trenutku međuovisnosti i globalnih izazova, samo jedna snažna Europa politički ujedinjena je u stanju da zajamči budućnost svojih naroda i etničkih zajednica. Paneuropska unija priznaje pravo na samodređenje etničkih skupina u kulturnom, ekonomskom i političkom razvoju".69
 
Richard de Coudenhove-Kalergi (1894.-1972.)
 
Za vrijeme Drugog svjetskog rata R. Coudenhove-Kalergi se sklonio u SAD i  tamo je mogao nastviti podučavati na jednom seminaru na New York University – “Potraga za europskom poslijeratnom federacijom” – u korist europskog federalizma. U Europu se vratio 1946. i znatno je pridonio ostvarenju europskog patrlamentarnog jedinstva, koje se 1949. ostvarilo u obliku Europske komisije.70 Osnažujući svoj utjecaj u čitavim USA, europska organizacija skupila je nacionalne predstavnike zadužene za širenje ideja svojeg osnivača71 koji je, nakon što je 1950. primio uglednu europsku nagradu Karlo Veliki,72 predao je svoje punomoći Ottu von Habsburga 1972. a zatim Alainu Terrenoiru.
 
Možemo bolje shvatiti utjecaj projekta Pan-Europa usredotučujući se na pokretačku snagu rata: novac. Financiranje toga instituta objašnjava duboko suučesništvo njegovih vrhova s drugim igračima globalizma. Osim sponzorstva industrijalaca i financijera R. Coudenhove-Kalergi je uživao podršku bankara Max Warburg, koji je bio prestavnik njemačke banke iz Hamburga. Kako smo vidjeli gore, njegov abrat Paul (američka grana) bio je čelnik FED-a i CFR-a. Odmah je jasno da je R. Coudenhove-Kalergi imao otvoren pristup suradnje s financijskim institucijama Wall Streeta i njegovog pomoćnika u Londonu. Ovi tajni sporazumi između osnivača Pan-Europe i drugih podporanja globalizacije su bili još veći jer je Max Warburg bio član upravnog odbora njemačke tvrtke IG Farben, dok je njegov brat, Paul Warburg, bio član američke podružnice IG Farben.73
 
Dolazak Hitlera na vlast, kako je objasnio Antony Sutton, objašnjava se širokom podrškom anglo-saksonskih industrijskih i financijskih krugova svojim odgovarajućim njemačkim partnerima. U tom smislu, ravnatelj Reichsbanke,  Hjalmar Schacht (1877. – 1970.) bio je posrednik prvog reda. Njegovo djelovanje je bilo najdublje u vrijeme dok je bio ministar gospodarstva Trećeg Reicha (1934. – 1939.). Ekonomski oporavak Njemačke, zahvaljujući njegovom djelovanju, dopustio je Hitleru da nastavi politiku koju ne bi mogao nikada izvesti bez uzdizanja zemlje. Takova aktivnost ga je morala dovesti do smrtne presude na suđenju u Nürmbergu. To se nije dogodilo jer je bio oslobođen odgovornosti. Ustvari, Hjalmar Schacht bio je snažno vezan uz trgovačku anglo-saksonsku elitu. Njegov otac, amerikanac William Schacht, radio je 30 godina u podružnici Equitable Life Assurance u Berlinu.74 Tako da je njegov sin već od svojeg rođenja bio član globalizacijskog zverinjaka. Ovo je kasnije došlo do jačeg značenja kada se zna da je Hjalmar Schacht od 1918. bio u nadzornom odboru Nationalbank für Deutschland, pored bankara Emila Wittenberga, koji je bio član izvršnog komiteta prve sovjetske banke osnovane 1922., Ruskombank,75 a kojom je upravljao švedski bankar Olof Aschberg76 kao što je rečeno prije. Da bismo nastavili s ovim vrtoglavim podtacima, treba istaći da je direktor vanjskog odjela Ruskombank, Amerikanac Max May,77 bio podpredsjednik uprave Guaranty Trust Company, podružnice “stupa” Wall Street, JP Morgana.78 U ovom slučaju, jedan visoki predstavnik bankara s Wall Streeta, poslije je radio u istaknutim sovjetskim bankama. Za kraj, suradnja Hjalmara Schachta u ovim krugovima pojačana je njegovim prijateljstvom s direktorom Engleske Banke, Montagu Normanom. Sada doista shvaćamo zašto Hjalmar Schacht79 nije bio zabrinut nakon Drugog svjetskog rata.
 
Podrška trgovačke anglo-saksonske kozmopolitske elite komunizmu, nacizmu i osvajanju vlasti Franklina Delana Roosevelta,80 kako je prikazao u trilogiji o Wall Street Antony Sutton, bila je kao neka vrsta laboratorijskih pokusa izvođenih na lokalnom planu (SSSR, nacistička Njemačka i USA).81 S nešto različitim nazivom, Antony Sutton zaključuje, da ove ideologije prigodno nazvane “sovjetski socijalizam”, “kolektivni socijalizam” (nacionalsocijalizam) i “socijalizam New Deala” su samo oblik monopolskog socijalizma; idealna organizacija koja mora biti ustrojena u čitavom svijetu: “Novi Svjetski Poredak.” Rat od 1939. – 1945. potekao je od čitavog ovog tajnog rovarenja koji je omogućio da se klizne prema drugom svijetu, da se osnuju dva bloka naoko protivna, i sve je to savršeno u skladu s hegelijanskim počelom teze i antiteze. Ipak, ova dva svijeta su podhranjivani iz istih financijskih izvora, s kojim je bilo moguće udariti temelje za došašće Svjetske Države.
 
Bilješke:
 
65. La Paneurope, par Anne-Marie Saint Gille (Presses de l’université de Paris Sorbonne, 2003), pp. 130-131.
66. L’engagement d’Aristide Briand au côté de la Paneurope acquise aux principes fédéralistes et régionalistes dans un cadre politique mondial unifié permet de mieux comprendre le discours du représentant français à l’Assemblée générale de la Société des Nations, le 5 septembre 1929, appelant à un « lien fédéral » entre les Etats européens.
67. Le représentant anglais lors de ce congrès paneuropéen de 1926, A. Watts, était membre du Royal Institute of International Affairs issu du groupe Milner in La Paneurope, op. cit, p. 148.
68. Richard de Coudenhove-Kalergi (1894 -1972) », site internet de l’association PanEurope-France.
69. La Paneurope a joué un rôle déterminant dans l’élaboration de tous les textes en faveur de la protection des groupes ethniques. Voir notre ouvrage Minorités et régionalismes dans l’Europe Fédérale des Régions(Editions François-Xavier de Guibert, 4è édition, 2004) et dans ce livre, le chapitre intitulé « L’union Charlemagne » p. 75 et suivantes.
70. Richard Coudenhove-Kalergi » sur le site internet de l’European Society Coudenhove-Kalergi.
71. Site officiel de l’association Paneuropa.
72. Lire son discours prophétique à l’annexe 11 de La Décomposition des nations européennes ; en particulier le passage où Coudenhove appelle à l’instauration d’une « union atlantique », une « Fédération à trois » selon son expression, « l’Angleterre étant le pont entre l’Europe et l’Amérique ». C’est exactement ce qui est poursuivi par les instances de Bruxelles et de Washington d’une manière accélérée depuis 1990. Voir la liste complète des bénéficiaires du Prix Charlemagne sur le site du Comité.
73. Wall Street and the rise of Hiter, op. cit, chapitre 2 « The Empire of IG Farben », p. 33.
74. Wall Street and the bolshevik revolution, op. cit, pp. 125-126.
75. Ibid., p. 126.
76. Ibid., p. 60.
77. Ibid., pp. 61-62
78. Ibid., p. 50.
79. Il faut ajouter aussi que Hjalmar Schacht est à l’origine de l’existence de la Banque des règlements internationaux (Bank of International Settlements). Antony Sutton relate aussi la réunion déterminante du 20 février 1933 dans la demeure d’Hermann Goering qui permit, en présence d’Adolf Hitler, de lever des fonds pour le financement du parti nazi. Les plus grands patrons de l’industrie allemande étaient présents et ont aligné les sommes nécessaires (Krupp von Bohlen, Albert Voegler, von Loewenfeld, …) ; le tout se faisait sous la direction d’Hjalmar Schacht in Wall Street and the rise of Hitler, op. cit, p. 108.
80. Antony Sutton évoque entre autres l’influence déterminante de Gerard Swope (1872-1957), président de General Electric Company, qui permit la politique socialisante du président Roosevelt in Wall Street and FDR, op.cit, p. 86.
81. Carroll Quigley explique entre autres les infiltrations au sein de l’appareil politique états-unien de la part de JP Morgan in Tragedy and Hope. A History of the World in Our Time (GSG and Associates, 1966), p. 938.
 
(Nastavak slijedi)
 

Pierre Hillard, doktor političkih znanosti i profesor međunarodnih odnosa. Njegovi istraživački radovi poglavito su usredotočeni na instrumentalizaciju Europske unije s obzirom na stvaranja jedinstvenog euro-atlantskog bloka. Posljenje objavljeno djelo je: Bertelsmann: Un empire des médias et une fondation au service du mondialisme (François-Xavier de Guibert éd., 2009.)

Anketa

Znamo da Andrej Plenković ne zastupa hrvatske interese. Čije interese zastupa?

Srijeda, 19/09/2018

Tko je Online?

Trenutačno aktivnih gostiju: 1412 gostiju i nema članova online

 

AIPK Trgovine d.o.o.

 

Registar Branitelja

 

Udruga Zavjet

 

 

Grawe osiguranje

 

 

 

Veliko srce malom srcu

 

Facebook

 

 

Optika Kraljević