Obruč zajedništva

             Zatvaraš se u kuću njemoće

                Znam kakav si i što jesi,

                Znam što skrivaš, sve što snivaš

                A da moje ime ne zazivaš.

                Znam o tebi odveć mnogo:

                Stranputice i žića sitnice,

                Ali ne znam, jesi l' snage smog'o

                Da i moje dnevne brige doznaš.

                Znam da uvijek, kad opasnost prijeti,

                Otključavaš vrata svoje klijeti,

                Zatvaraš se u kuću njemoće.

                Znam što ti se iz obijesti hoće,

                Iz prkosa što ti godit ne će,

                Ali ne znam kud ti mis'o kreće

                Kad te i ja osmijehom razvedrim? 

                Znadem tko si, kako si, što jesi

                I da sebe izmijeniti ne ćeš

                (Čak i da te carska kruna resi)

                Ni kad pjevaš, ni kad u zlo krećeš.

                Ipak s tobom i dan i noć jedrim,

                Premda znadem: kakav god da bio,

                Proživjet ćeš čak i život cio.

                Sve da hoćeš, ili možda ne ćeš,

                Skupa sa mnom ti se ipak krećeš!

Malkica Dugeč, 15. 6. 2016.