U zlu dobu

     Ravnodušnost

                U vrtlogu dnevnih misli

                Pupoljci se nada stisli.

                Tu se grče i čekaju

                Da na javi procvjetaju.

                Nema noći, nema dana

                Kad sa saga nedotkana

                Makar jedna zlu odoli

                Pa izleti. I sokoli.

                U zlu dobu, kad se pati,

                Kad su misli sužnji samo

                Pa pupoljku cvast' ne damo, 

                Možda tada, tko će znati,

                Makar jedna procvast znade

                I na javi – u cvijet nade!? 

Malkica Dugeč, 7. 3. 2016.