Zmije u grudima

Dionizijske orgije

 

 

Narodu se baci kost.

Oko kosti se trga.

Kost pomalo glođu.

Svi je hoće za sebe.

Koliko lijevi,

Toliko desni,

Jednako u sredini.

Krvavih očiju,

Zapjenjenih usta,

Različitog znakovlja,

Različitog znamenja,

Svi se bore za kost.

U žaru te borbe,

Nitko ne vidi zmije,

U vlastitim grudima.

Nitko ne čuje zov

Mrtvih velikana.

Nitko ne vidi patnju

Prodane Domovine.

Klaunovi siju spinove.

Potpisuju ugovore.

Krčmate teritorijem,

Krvlju branjenim,

Suzama zalivenim,

Nepravdom raseljenim,

Strancima prepuštenim,

Za njihove vojne baze.

Uz čiste floskule,

Neke prodane duše,

U tuđini školovane,

Nama obećavaju

Brda i zlatne doline,

Ceste, škole i bolnice.

Mi poput bludnice,

Domovinske skute,

Okolo svima nudimo

Za šaku prljavih škuda.

Zna se tko je Juda.

Demokracija ga stvorila.

Srca mu otvorila.

U brk nam se smije,

U grudi se uvlači,

Poput ljute zmije.

Bačena oglodana kost,

U domoljublje umotana,

Prevarenom narodu,

U grlu je zapela.

……..

Od nikuda, nikakvog

Glasa čuti nije.

Negdje tamo daleko,

U bogatoj pustinji,

Dionizijskim orgijama,

Ružna jeftina kurva

Grohotom se smije.

 

Nera Krupić