Ode žuja!

Glumčina Bitorajac pljunula u nju

Taj glumac nikad nije bio moja simpatija, osobito kad se derao po reklamama za „žuju“ u „kockicama“. „Mi Hrvati“ ili tako nekako. Gadilo mi i gadi mi se propagandno nagovaranje na alkohol posebno u kombinaciji s nogometom, a još s „repkom“, jer je u biti „Hrvatima“ – pilcima išlo doslovce na jetru. Uzeti lovicu za reklamu koja i domoljubljem (nacionalizmom?) titra potencijalne pilce, i tako im nastojati ispirati mozak, i pivom – mogu samo gadovi. Počevši od pivovare, marketinga do „glumaca“.

Dotični, i još par glumčića, na „žuju“ me nije mogao nagovoriti, jer kad sam pio pivo, pio sam samo „ožujsko“. Štoviše, kad sam i naručivao naručio bih samo „pivo“, a na pitanje konobara „koje“, odgovarao bih da je „pivo“ u Zagrebu samo „ožujsko“. Dakle, od „žuje“ su me ovakvi kao Bitorajac mogli samo odgovoriti. I konačno je uspio – ne će majci više ni u moju kuću ni na moj stol niti jedan proizvod te kuće – pivovare. Koliko vidim reakcije po internetu i nisam usamljen. A njegov „špot“ je vrhunac kretenizma, ne bi ga bedastije i primitivnije složio ni kakav polupismeni kvartovski idiot. Osim toga odvratni su mi ljudi koji pljuju u zdjelu iz koje jedu. Što pak Rene misli o „Hrvatima“ i Hrvatskoj potpuno je nevažno. Bili me za ….. za to. Malo mi žao piva.

Tomislav Gradišak