Oj, Hrvatska moja

Krvlju Ti svaka skvašena je stopa

Dok jedan Srbin Tvojim tlom se klati
Niti ćeš biti spokojna ni sretna,
Sa njima sva su suživljenja štetna
I nepoželjna gdje žive Hrvati.

O Tvom rasulu od davnine sniše
I stratištima jama, rudokopa,
Krvlju Ti svaka skvašena je stopa
I svakog dana oni traže više.
 
Kad god su mogli u smrt su nas slali,
Gradove, sela učinili grobljem,
U svome domu bili smo im robljem
I usput sve su pljačkali i krali.
 
I grizli su nas kao gladni hrti
U nadi da nas u nepovrat gurnu,
Al' ne shvatiše našu prošlost burnu,
Da i kad mremo, za nas nema smrti.
 
Zbog izdajničkih, dodvaračkih gena,
Ko tat na križu sada moraš patit,
Al' slavu Tvoju opet ćemo vratit,
Iako listom sva si porobljena.
 
Sve sile mraka i spletke masona
I plaćenici iz Judime kese
U ralje pakla brzo survat će se
I s njima Jude i peta kolona.
 
Opet će sijevnut sablja Domagoja
I zasjati će slava Tomislava,
Uz ljutu ranu rast će ljuta trava
I Ti ćeš stasat, oj Hrvatska moja.

Žarko Dugandžić