Sveti križ

Slane suze

U mom oku, duboko…

Svijetli križ, ponosan i drevan,

ali nagrižen od slanih suza

koje oči isplakati nisu mogle.

Često šutim jer znam kako će me glas izdati.

Hodam i nosim, ponekad me noge izdaju…

Kada idem u takve „šetnje“, biram šumu

pa nek oči zaplaču, neka je glas hrapav,

neka se srušim kraj hrapavog hrasta

da udahnem miris zemlje od koje postadoh

i u koju ću se jednom vratiti,

a križ iz moga oka zasvijetlit će na suncu

pored hladnog, rahlog humka.

Robert Tomšić