Maslina

Uljen nas raniš

Od panti vika ti si uz čovika

Od svega bilja jedina si mu dika

Svi te volu i crni i bili

Svakon dvoru ličiš i štali i vili

Volili su te i cari i kralji

Mučenici i vandali

Bogu dragon ti si omilila

Kad su ljudi dočekali mu sina

Stoljećima dugim uljen nas raniš

I svojin drvon od studeni braniš

I sve dok se tvoje njišu grane

Znan da ću dočekati stare dane

I kad zadnji put uljen pomažu mi glavu

Neću zaboraviti maslinu, ljubav pravu

I zato sad ponosno kličen

Oj maslino od Boga si drvo

Ja te volin i ništa drugo

Marin Fuzul