Pismo ratnika

Svaki tvoj pravi sin zatobon pati

 

 

Noć je tiha, ćićki pivaju, nebo puno zvizd

A je se vrtin u postelji, san na oči neće pa neće

Bol u prsin razara i dušu peče

Pa govorin esan li Bože štogod krivo učinija

Esan li koga uvridija

Iman li iz prošlosti grija

Tišina traje, a odgovora nema

E sad mi vrag neda mira, pa iđen u kužinu

Vidin na špakeru terinu, promislin moga bi štogod poisti

Kad no prazna

Odusta san od ića, sad mi je već stalo do pića

Pa otvaran ventrinu  kad no kartolina od škartoca

U što mi je bila umotana od vina boca

Piti siguro ne ću

Okrićen se do stola kad na njen penkala i španjulet

Uziman nu kartolinu, ravnan je na stolu

Provan penkala piše, e sad se već lakše diše

Još samo da zapalin španjulet i da drican na košulji kolet

Pa da u tišini i miru mogu izličiti dušu

Ma prvo triba smiriti vitrove što krivo pušu

E domovino služi li ti na čast, blatiti nas što smo ti dali

mladost, radost, suze i smij, što smo te branili bez imalo strava

Da bi ti domovino ostvarila prava

Nemoj nan biti maćeha, budi nan mati

Jer svaki tvoj pravi sin zatobon pati

Nemoj okričati glavu od nas, pruži nan ruku

Budi nan spas

Muka mi je kad vidin kako druge zemlje

Svoje sinove ne dadu, a mi uništili skoro  čitavu brigadu

Znan da ima onih što nas mrzu i što bi nas sikli na fete

Kano davne četrdesetpete

Al dok je nas živi lolo, vode se neće igrati šumadisko kolo

Branićemo te domovino mati, a dušmanin neka pati

U ime svih koji su te branili  više ih nema

Moramo ostati vječita tema

I kad nas više nebude bilo i kad skonča ovo nan tilo

Nećemo te pristati voliti, zate ćemo Boga moliti

Da ti domovino pristanu muke, da dođes konačno u prave ruke

 

Marin Fuzul