Kad ne mogu ja

Čuvat ću tvoj uzdah

 

 

Zaspat ću

u mislima s tobom,

onako nježno,

kao dašak vjetra

dotaći tvoje čelo

i suzom milovati

kut usana tvojih.

Ostavit ću ti

ružu bijelu

na jastuku,

nek 'te čuva,

nek' ti miriše,

nek' s tobom

zajedno uzdiše,

kad ne mogu ja..

 

Čuvat ću

tvoj uzdah

na vlažnom putu mojih suza,

gledat ću Nebo

što se plavi …

al ne kao oči tvoje.

 

Milovat ću daljine

pogledom satkanim od zala i bola

i čekat ću tu neku zoru

u kojoj će mi se osmjehnut

tvoj lik negdje u daljini..

 

I ljubit ću

tvoju siluetu

u jesenjem sumraku,

Prazne mi ruke saviti

oko vrata vjetru,

pa s njim poletjeti,

vinuti se u čežnji i bolu

što nikada uminuti ne će…

 

…ljubavi kad ne mogu ja.

 

Vladimir Živaljić