Gole grane

            Mrtve svrake

 

 

                Ne vidim sokake,

                Ne vidim ni svrake

                Na stablima golim

                Pa se Bogu molim

                Da mi snagu dade

                Podnijeti do kraja

                I trag zadnje nade

                Što me s Nebom

                U nevolji spaja.

                Ne. Ne vidim više

                Ni trage duboke

                Što ih davne kiše

                U tlo zemlje drage

                Za buduće ljude

                Baš tu ostaviše.

                Znam da sada tu će,

                U kutu od tuge

                I od misli tame

                Za ljude buduće

                I za neke druge

                Trage ostaviti.

                I više nikada

                Bolova ni tuge

                Za me ne će biti!

 

                Ni tihe sokake

                Tada vidjet ne ću

                Pa slutit ću samo

                Zapaljenu svijeću

                Za već gole grane

                I za mrtve svrake.

               

                U vječnost ću skriti

                Svu tugu i rane,

                Javom nevidane.

                Tad straha ni dana

                Više ne će biti!

 

Malkica Dugeč, 18. 3. 2020.