Tako da je realno malo trulo da, pored živog ministra Tomice Žigmanova, Hrvatsku od radikala brane Srbi…
Prvog čovjeka politike i prvog čovjeka kulture u ovdašnjih Hrvata, predsjednika „jedine relevantne hrvatske političke stranke“ i srbijanskog ministra za ljudska i manjinska prava (!?) ismijavaju već i njegovi prijatelji.
Na svom facebook portalu Dario Rosi piše: (citat u cijelosti) (https://www.facebook.com/dario.rosi.1276/videos/2068507690260432/)
I ĆUTI (ŠUTI) ĆUTA IZ TAVANKUTA
Kada me neko ponudi pićem ja uvek prihvatim. Iz pristojnosti, dobro možda malo i zbog sklonosti. Uglavnom ne izvoljevam, a i što bih pa nisam bolestan. Jedini mali objection imam ako me ponude dunjevačom. Volim da joj znam poreklo, iz razloga što litar rakije ište 10 kila zrelih dunja. Te je nesrazmera flaširanih hektolitara spram postojećih zasada više nego očigledna. A najbolja dunjevača bila je iz Tavankuta, koju sam srećom pio nešto niže u Somboru. Da sam je se toliko nalio u Tavankutu, mogla me je kroz dunjike i jabučare zaneti u Mađarsku, koja je odmah tu na pljucomet. E sad se pitam otkud mi ispade ovoliki uvod, mora biti da je od jeličke šljive koju liznuh čisto inspiracije radi.
Uglavnom shvatili ste da u Tavankutu rađa dobra dunja. Osim nje se tu rađaju i ljudi, logično. Trenutno ih ima cca 2631 i većinom su bunjevački Hrvati. Tu se 1967. rodio i Tomislav Žigmanov, pa su ga studije odvele u Novi Sad a posao vratio u rodni kraj, u Suboticu. Predaje istoriju filozofije na Teološko-katehetskom institutu Subotičke biskupije i direktor je Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata. Piše pesme, prozu, eseje, naučne i filozofske radove. Član je Hrvatskog filozofskog društva, Društva hrvatskih književnika i Društva književnika Vojvodine. 2015. postao je predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, a od 2016. je poslanik u Skupštini Srbije. Na Vučićev predlog oktobra 2022. postaje Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koju funkciju obnaša i u novoj Vladi.
Nije da me Tomica nešto posebno zanima ali me njegovo ćutanje, da ne kažem šutnja baš čudi. Stalni napadi na Hrvatsku, njenu politiku i obaveštajne strukture, targetiranje državljana i onih sa dvojnim državljanstvom, direktne optužbe za umešanost u pokušaj državnog udara, a koje rafalno ispaljuju kolege iz Vlade u kojoj sedi, Tomicu nisu dotakle. A Tomica je inače & dapače diplomirao Filozofiju sa temom „Platonovi dokazi za besmrtnost duše i pitanje etike“. Pa se pitam koja to šuplja etika Tomicu složi sa gradonačelnikom Subotice Bakićem koji napada dekane i tvrdi kako su njegovo “sveto Trojstvo” – dva brata Vučića i majka Srbija. I koje to mrtvilo duše ne da Tomici da se javno saglasi sa svojim kardinalom, beogradskim nadbiskupom Nemetom koji je u Božićnoj poslanici podržao studente. Kako sumnjam da se tu radi o nekakvoj višoj politici nameće se zaključak da je Tomica govno, da ne kažem drek. Što je hrvatski problem. I Hrvati bi morali da istraže zašto im se Tomica ponaša kao Zagorka, ali ne Marija Jurić već Dolovac. A mi Srbi smo već svikli na Ministre koji lako kleknu, pa nas ne čudi što se u ovakvom društvenom trenutku onaj čija je agenda društveni dijalog ponaša kao da je Tahićanin a ne Tavankućanin.
Tako da je realno malo trulo da, pored živog ministra Tomice Žigmanova, Hrvatsku od radikala brane Srbi. Al’ ko za baksuz juče mi neko posla ovaj video vremeplov, omaž nekom drugom vremenu. I onda se, dal’ od dejstva jeličke šljive ili neke poturene obaveštajne kuharice setih snežne vojničke zime 1980/81. i relacije kasarna Borongaj – dom JNA u Socijalistićke (sa ć) revolucije. Nekih divnih devojaka i finih ljudi. A tamo je dragi moji, bilo i ima puno takvih. Tomica mu više dođe kao izuzetak, nekakav lojalista u pokušaju. Pa vam zato umesto njegove slike kačim malo glasa Višnje Korbar… (kraj citata)
Branimir Miroslav Tomlekin, Novi Sad, 10. siječnja 2025.
ISMIJAVAJU GA I PRIJATELJI – I ćuti (šuti) ćuta iz Tavankuta. Tako da je realno malo trulo da, pored živog ministra Tomice Žigmanova, Hrvatsku od radikala brane Srbi…
Tavankut, ćuta, Žigmanov, Dario Rosi
