Jalnuši

Dva ovna na brvnu

 

 

Zdignul je kraglin kaputa,

Zagrebom se sprešetava.

Znana je njegva ciljana ruta.

S pod crni očali pogledava.

Glavu je zdigel kak poskok.

Asfaltom ide ko Isus po vode.

Niko ne vidi da On je prorok,

Istine, poštenja, pravde i slobode.

Po nekima to tak ne ispada.

Za istu stvar ima drugu priču.

Tak može svima da vlada,

Samo jalnuši na njega viču

On pretvara vino u vodu.

Od zdravih pravi betežne.

S puno bogatih je u rodu.

Sprema se na pute opsežne.

Vse je zablesnul lepog lica.

Na njeg paze anđeli čuvari.

Neki misle kak je varalica.

Meglu trži, bez mosta mostari.

         …

To je taj prokleti domaći jal

Si bi rajše navek pasli travu

I ni male im ne bi bile žal

Prekinuti tu noru predstavu

V kojoj je dijak htel biti kral.

Predstava je baš puna sega.

Coprnjaki, Don Kihoti, pajaci,

Biznismeni i suci bez prisega

Šuruju i trguju kak na pijaci.

Od sih nas se furt sprdaju,

Kaj smo na zadnje izbore izašli.

Ukrali su nam demokraciju.

V belom svetu mandatara našli.

S tim se neki svaki dan diče.

Gubitnici, da su ne shvaćaju.

Ne nasjedamo na te priče,

Što od istine nas odvraćaju.

Svima su „genijalci“ pokazali,

Kak se z glibokog jarka zvleči.

Al' još nisu sami spoznali

Kak na se žmeki jal navleči.

Taj jal će biti mučno breme.

Nitko ga stresti ne će moći.

Proklijati ne će zdravo sjeme.

Prorok će sanjati u samoći.

Dva ovna će biti na brvi

Mesija će kockati s pajdaši.

Koji će ovan u grabu pasti prvi?

Drugog bu združil s mostaši.

       …

S brvi v jarak oba su pala.

Gde buš? s kim buš? kaj buš?

Gladna čeljad nije više znala.

S kim buš? kak buš? za kaj buš?

To je znal samo kak i navek,

Kozobradi, stari Burduš.

U sve veke, vekova! Zanavek!

 

Nera Krupić