Od vrimena libar

I kud' god da poša sa sobon ga nosiš

 

 

Reka bi mi ćaća

još sam mali bia

da vrime o svakom

cilu povist piše

Od vrimena libar

prominit ne moreš

…kad mastilo kane

ne briše se više.

I kud' god da poša

sa sobon ga nosiš

Korice su tvrde

trgat se ne daju

Jednoga je dana

za uvik poneseš

…sa sobon, kad kreneš

paklu ili raju.

 

A ostane uvik

kakva anegdota

šta ti kakav mulac

ukra za života

Sebi je pripisa

i sa njon se fali

…kaže u tvoj libar

kako nisu stali.

Sebi je pripisa

pa se s tuđim dići

… biljetu života

ka da će pobići.

 

Vladimir Živaljić, Vukovar