Volim tišinu

Kutrim u tišini
 

Dišem, dišem
-i onda odjednom prestanem.
…i nema me više
-al' to me ni ne brine…
Priželjkujem svjetlo
-a onda odjednom u tami stojim.
…i kutrim u tišini
-dok ne shvatim da je volim…

Podvučem crtu i kažem: KRAJ
-ne tražim čak ni oproštaj.
…prestalo je biti bitno išta
-odavno život ne vrijedi ništa…
Zove me tama i puštam se njoj
-ta ja sam samo još jedan broj;
kome bi nedostajala ova žena
što odavna postala je samo sjena…?

Ljubica Mršić