Prav nam budu

Kaj se morti pravimo ludi?

 

 

Za se kaj sad imame,

Prav nam sem budi.

Od kad za se zname,

Mi smo narod ludi.

Ne mreme biti na hrpi.

Sak se proti sakog okreće.

Niko nikog ne trpi.

Nikom ne cvete cveće.

Jen na drugog ide.

Teški se boji biju.

Nas dole oni ne vide.

Svađe i podele nove siju.

Blejimo k’o šugave ovce.

Spomenemo Miku i Savku.

Opet brojiju naše novce.

Navalili su na Podravku.

Em, to ni kak zgleda.

Pamet nek bu bistra.

Po selu se ispreda,

O ratu dva ministra.

Podravku bi oni šteli.

To je krava muzara.

Svog patrona tam bi deli.

Frigala bi se “buzara”.

Vleče sak na svoju stranu.

Podravci sve teže dišu.

Pile im najvekšu granu.

Podravkino ime brišu.

Prav nam sem budi!

Zakaj sad čkomimo?

Kaj smo, bormeš ludi?

Kaj se morti pravimo?

Kak nigda niš ne znamo,

Kad se dotepenci trgaju.

Se im svoje v roke dajemo

Niš takvi ne otimaju.

Oni se o nama brinu

Su pamet v to ulažu

Uverili su saku strinu

Kak pri tom niš ne lažu.

Ak’ ne verujete tomu,

Prav vam sem budi.

Pri nas saki daje svomu.

Nisu ampak baš si ludi.

 

Nera Krupić