Dalmacijo, zašto li te volim?

Zemljo moja

Otiša sam,

zbogom reka nisam

Mislia sam vratit ću se tebi.

E, kako sam

sad na sebe bisan…

Da sam znao nikad iša ne bi.

Zemljo moja

mater si i ćaća

što se voli i dušom i tilom.

Dite, uvik, materi se vraća

tražeć' spokoj pod njezinim krilom.

Dalmacijo,

zašto li te volim?

Moje misli,

zašto tebi hite?

Od uvik se, Bogu, molim za te…

Majka si mi, a ja tvoje dite.

Zašto li su,

zvizde bliže tebi?

Rukom misec možeš dohvatiti.

Kako lipu, volio Te ne bi…

U meni ćeš s Bogom, vično biti.

Vladimir Živaljić, Vukovar