Ringišpil

Jedan krug

 

 

Ringišpil je stig'o i u naše selo,

eno, već se na Vranji okrijeće,

od jutros i poslijepodne cijelo,

ostat će pet dana, kakve li sreće.

Deseticu košta samo jedan krug,

a bar za tri treba nam svaki dan,

koliko je to, računamo ja i drug,

i vožnja ringišpilom postaje san.

 

Petak ću sigurno dobiti od djeda,

drugi ne znam gdje bih smo'go,

mama mi na ringišpil još ne da,

mali sam, kaže, i pasti bih mog'o.

 

Morat ću iz naše štale krasti jaja,

znam da tamo ih nosi koka jedna,

njih će kupiti poslastičarka Maja,

tri jajeta jedan petak su vrijedna.

 

Djed mi je petak bez pitanja dao,

pa sam naglavačke otrč'o u štalu,

da će biti u gnijezdu nisam znao,

i poplaših moju dragu koku malu.

 

Za vožnju nisam im'o toga dana,

tražio sam novac od svih u kući,

al' za ringišpil jok, stvar je znana,

ja dosadan, a otac sve ljući i ljući.

 

Batine su već visjele gore u zraku,

i osta jedino da mi jajca koka da,

iš'o sam u štalu i po mrklom mraku,

ali trećeg me dana napustila nada.

 

Bilo je to pitanje života ili smrti,

i tu kraj ringišpila ja sam plak'o,

jer on se samo još sutra ovdje vrti,

odlazak taj ne ću preživjeti nikako.

 

Ali zadnjeg dana u prvom krugu,

uze me ringišpilmajstor, čika Jan,

vidio je on moju višednevnu tugu,

i na ringišpilu sam ost'o cijeli dan.

 

Branimir Miroslav Tomlekin (iz zbirke pjesama Pjesme koje treba spaliti)