Spremite mi rubine

Prođe lito…

Dvoje mladih u jubav se klelo

Još dok su se za ruke držali

Odlazili skupa su na prela

Potajno se krišom milovali

Odlazili skupa su na prela

Potajno po malo ljubovali

Jesen zime, prolazila lita

Jednog dana momak je upita:

Bil' se tila za mene udati

Ja bez tebe više neću spati

Bil se tila za mene udati

Ja bez tebe više ne ću spati

Ne bi dugo oko misec dana

Mladoženji ko da sunce sine

Reče mlada: “Strpi se još zera“

Da mi Mati pripremi rubine

Prođe lito sve im rodno bilo

I ljetina, dobro žito suvo

Svečana se rubina oblaći

Od diteta prvi plač se čuo.

Vladimir Živaljić, Vukovar