Na jeziku hrvatskome

     Soneti se pišu iz dubine

        Hvala dragom prijatelju mome

        Što se trudi da mi ne naudi,

        Niti meni, ni sonetu ćudi

        Na jeziku milu hrvatskome.

        Soneti se pišu iz dubine,

        Katkad srca, a katkad i snova

        Daleke nam drage domovine,

        Sanje budne ispod tuđa krova.

        Nije lako reći sonetima

        Sve o tuzi i ljubavi trajnoj,

        Jer i ljubav mračne dane ima.

        Hvala Bogu i rodnome domu

        Što sonete  ja izreći mogu

        Na jeziku svetom-hrvatskomu!

Malkica Dugeč, 20. 5. 2020. (posvećeno Ivanu Dobri, prijatelju u dalekoj državi Kanadi)