Time je Izetbegović ozakonio Republiku srpsku
Zajedničku deklaraciju potpisali su Alija Izetbegović i Momčilo Krajišnik 15. rujna 1993., samo dan nakon što je Izetbegović potpisao Deklaraciju s Franjom Tuđmanom. Prvi put Izetbegović praktično ozakonjuje “Republiku srpsku” i omogućuje joj odcjepljenje od BiH putem referenduma. Iako su u preambuli kao potpisnici navedeni Bulatović, Karadžić i Milošević, Deklaraciju je sa “srpske strane” potpisao Krajišnik.
Deklaracija Izetbegovića i Krajišnika
ZAJEDNIČKA DEKLARACIJA
Momir Bulatović, Alija Izetbegović i Radovan Karadzic and Slobodan Milosevic
Prihvacajuci principe Londonske Konferencije i uzimajuci u obzir resenja predlozena na Zenevskoj mirovnoj konferenciji koja se odnose na sporazum o konstituciji buduce Unije Bosne i Hercegovine
Reseni da odmah prekinemo neprijateljstva i stvorimo uvete za mir u Bosni i Hercegovini
Uvereni da resenje ove krize mora biti postignuto politickim a ne vojnim putem, u tom smislu
Spremni da odmah pristupimo normalizaciji odnosa s hrvatskim narodom u svetlu resenja predlozenih na Mirovnoj konferenciji u Zenevi
Ovime izrazavamo svoj pristanak: I
- da učinimo sve za trenutan prestanak svih neprijateljstava i vojnih sukoba izmedju snaga Bosne i Hercegovine i snaga bosanskih Srba u skladu sa Sporazumom od 30. jula 1993. odmah i ne kasnije od 18 septembra 1993 tocno u 12 sati, te da uspostavimo direktnu vezu (tzv. vrucu liniju) medju vojnim komandantima na svim nivoima
- da učinimo sve za obostrano i bezuslovno raspustanje svih zarobljenickih logora i za oslobadjanje zarobljenika sa svih teritorija pod kontrolom snaga Bosne i Hercegovine i snaga bosanskih Srba odmah, pocevsi s oslobadjanjem onih iz Tarcine (207 zarobljenika) i iz Kule (207 zarobljenika), i to ne kasnije od 21 septembra 1993 u 12 sati, te da obostrano preuzmemo odgovornost za njihovu zastitu i brigu oko njih.
- da obostrano stvorimo uvete za slobodan i neometan prolaz humanitarnih konvoja i za obavljanje aktivnosti humanitarnih organizacija, te za slobodan i neometan prolaz svih civila
- da oformimo radnu grupu koja ce nadzirati i osiguravati postivanje ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom vojnih snaga Bosne i Hercegovine kao i snaga bosanskih Srba u skladu s principima i predlozenim resenjima Mirovne konferencije o Bosni i Hercegovini.
- da oformimo radnu grupu za posebna pitanja koja se odnose na teritorijalno razgarnicenje izmedju dviju Republika u buducoj Uniji Bosne i Hercegovine, ukljucujuci i oblasti Brcko, Bosanska Krajina, dolina Neretve, Istocnu Bosnu i planinu Ozren, a takodjer ukljucujuci i prirodno pravo dve republike na prilaz moru.
Ovo je dodatak obvezama o kojima smo se vec sporazumeli, da se tokom sledece dve godine pronadje trajno resenje upravljanja sarajevskim okrugom.Po postizanju zajednicko prihvatljivog resenja teritorijalnog razgranicenja tri republike u okviru Unije i tokom pocetnih dve godine postojanja Unije, postojace odredba o referendumu koji ce se odrzati na zajednicki dogovoren datum u okviru republika Unije po pitanju da li gradjani bilo moje od republika se slazu da ostanu u Uniji ili da je napuste.
U slucaju raspada Unije , sva prava Unije Republika Bosne i Hercegovine, ukljucujuci i clanstvo u Ujedinjenim Nacijama automatski ce se preneti na Republiku sa dominirajucom vecinom muslimanskog stanovnistva
II. Zeleci da uspostavimo stabilne odnose i kao nas zajednicki doprinos miru na ovom podrucju, potpisnici su odlucili da oforme:
- radnu grupu koja ce da se bavi humanitarnim, statusnim, materijalnim i drugim pitanjima koja se odnose na polozaj izbeglica i prognanika iz Bosne i Hercegovine.
- radnu grupu koja ce da sastavlja sporazume, ukljucujuci i sporazume o upotrebi energije i luka, magistralnih puteva, komunikacija te drugih ekonomskih potencijala.
III. U interesu pravovremene, potpune i istinske provedbe svih mera i aktivnosti predvidjenih ovom Zajednickom deklaracijom, potpisnici su odlucili da imenuju svoje osobne poverenike s punim ovlastenjima i odgovornoscu za celokupnu provedbu sporazuma predvidjenih ovom Deklaracijom.
Alija Izetbegovic kao svoga poverenika imenovao je Harisa Silajdzica. Radovan Karadzic kao svog poverenika imenovao je Momcila Krajisnika.
Potpisnici i njihovi poverenici ce potraziti i osigurati pomoc i podrsku medjunarodnih politickih, humanitarnih i drugih organizacija i faktora u svrhu potpune provedbe svih mera predvidjenih ovom Deklaracijom, i u interesu uspostave trajnog mira i stabilnosti u ovom delu sveta. S druge strane dogovoreno je da tri bosanske strane ce biti pozvane od strane ko-predsednika Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji da se sastanu u utorak 21 septembra u 11 casova na sarajevskom aerodromu da bi razmotrili potpisivanje mirovnog paketa u celini zajedno sa ovom zajednickom deklaracijom potpisanom u utorak 14 septembra od strane Hrvata i Muslimana, koja je prilozena mirovnom paketu. Ko-predsednici ce, u medjuvremenu, traziti dalje sporazume posredujuci izmedju strana u bivsoj Jugoslaviji.
