Kratka povijest izbjegličke karte Mile Bobana od 20. 12. 1963. do 20. 12. 1968.
Kada sam kao politički emigrant i izbjeglica iz komunističke Jugoslavije, preko Slovenije, Italije i talijansko/francuskih Alpi došao u grad Nicu u Francuskoj u četvrtak 10. rujna 1959. godine, tu sam se zadržao desetak dana i preko ureda za izbjeglice zatražio sam potrebne papire za boravak u Francuskoj. Sve formulare koje su mi dali da ispunim je bilo službeno napisano na francuskom i hrvatskom jeziku s tim da točno opišem i odgovorim na pitanje svake rubrike, jer, kako su naveli, u protivnom ako išta pogrešno stavim da bi me mogli odmah deportirati u YU.
Ja sam svaki obrazac točno ispunio, stavio moje ime, prezime, datum i godina rođenja i moju narodnost Hrvat. To sam ja njima predao i kada je red došao na mene, pozvali su me. Naravno da je tu bio i službeni tumač, ali Srbin, veliki YU. Kako sam ja pravilno ispunio sve obrazce i stavio narodnost Hrvat, preko tog službenog tumača on je francuza uvjerio da hrvatska narodnost ne postoji, da smo mi svi sada Jugoslaveni. Francuski službenik je odmah sve prekrižio i stavio moju narodnost JU. Ja sam počeo prosvjedovati ali naravno preko ovog tumača Srbina. On i ja samo sa tako grlato počeli svađati da sam ga ja zidarski ošamari. Službenik Francuz je odmah zovnio policiju koja je mene svezana privela na policijsku postaju u Nici. Bio sam u pritvoru tri (3) dana i tri noći. Pustili su me i dali mi tri (3) dana za izgon iz Francuske. Ja sam te papire poderao, isparao i malo po malo s vlakom stigao sam do Pariza.
Po Parizu sam lutao tri dana a po noći spavao u gradskim parkovima. Netko me je sigurno prijavio policiji te treću noć oko pola noći došla su dva policajca. Kako ja nisam govorio francuski, priveli su me u policijsku postaju. Oko 9 sati ujutro pozvali su me pred upravitelja postaje gdje sam našao jednog tumača Slovenca. Kada sam mu rekao da sam ja radio u Mislinji i Slovenjgradcu, nekako smo se bliže i bolje razumjeli nego sa Srbinom u Nici. Taj tumač Slovenac mi je mnogo pomogao i rekao da tu postoji hrvatska Katolička Misija na – mislim – na 493 Rue de Vaugirard. Dao mi je adresu, policija me pustila, s Metrovom i adresom u ruci sretno sam stigao na tu adresu. Hrvatski svećenik je tu bio Teodor Dragun i Mate Vučetić za JU političke emigrante, kako je on sam sebe predstavljao. Tu sam susreo jedno hrvata po ime T. J. s kojim sam i danas, 23 studenoga 2022. u kontaktu.
Hrvatska Katolička Misija me je uputila na Prefecture de Police u Parizu. Tu su mi dali privremeni boravak s tim da za tri tjedna dođem i kažem im adresu gdje stanujem i potvrdu posla gdje radim. Preko ovog Hrvata T.J. sam našao adresu 13 Rue Campo Formio Paris 13eme, a zaposlio sam se u tvornici automobila Citroen na Metro Balard. Kada sam se za tri tjedna pojavio na Policiji izdali su mi privremeni boravak za sljedeća tri tjedan i na papire stavili da sam narodnosti Jugoslaven.. Kada sam ja to vidio odmah sam isparao tu potvrdu, što je od tog dana pa sve do izdanja ove gore potvrde bila jedna prava Golgota za mene s francuskom policijom. Ja nisam htio prignuti moju šiju, a materemi nisu htjeli ni službenici francuske policije.
Da na zalazim u detalje, jer bi me to daleko odvelo. Zato ću ovdje priložiti poveznicu na tri jezika sa slikom kopije pisam kojeg sam pisao francuskoj policiji 19 srpnja 1965. da mi izdaju dozvolu da se mogu oženiti s jednom francuskom djevojkom. Za moju djecu samo ovo sa francuskog preveo na engleski i hrvatski jezik, pa koga zanima neka čita. Pa tko vjerovao ili ne ovo je dio moje životne povijesti kroz koju sam iz mojeg hrvatskog osjećaja i moje hrvatske ljubavi za hrvatsku prošao.
S velikim poštovanjem svima iskreno vas pozdravlja Mile Boban.
LA LETTRE A LA PREFECTURE DE POLICE POUR OBTENIR LA PERMISSION D’ÉPOUSER UNE FRANÇAISE LE 31 JUILLET 1965.
THE LETTER TO FRENCH AUTHORITY TO MARRY FRENCH DEMOISELLE ON JULY 31ST 1965.
LA LETTRE A LA POLICE FRANÇAISE POUR OBTENIR LA PERMISSION DE MARIAGE LE 19 JUILLET 1965.
Monsieur le Préfet de Police
Préfecture de Police
Paris 4eme
Paris, le 19 Juillet 1965.
image.png
Je soussigné BOBAN Mile, né le 21 Août 1939 à SOVIĆI, Croatie, réfugié d’origine Croate, demeurant au 8 rue Belhomme, paris 18eme; me trouve en France depuis 10 septembre 1959, et bénéficie la protection de l’O.F.P.R.A (Office Français de Protection des réfugiés et Apatrides) sur le No.
En tant que réfugié politique j’ai le droit, je le crois, de me considérer toujours comme une victime du régime communiste de Tito et de lutter par les moyens pacifiques – conformément à la Charte des Nations Unies signée également par la France – pour la liberté de ma nation Croate.
Or, aujourd’hui, il m’est arrivé que ce droit, sacré à tout homme, me fut refusé par un officier du 8 Bureau, No. 5324, se trouvant sous votre autorité.
Ayant décidé, en effet, d’épouser une Française, Demoiselle Annie ROBERT, demeurant au 4 Quai de la République à Saint Maurice, Seine, j’avais commencé à faire des démarches pour obtenir les documents nécessaires pour mon mariage. Avec plusieurs réclamations auprès de ma famille a l’etranfer, je n’ai pas eu la réponse. Je découvris à la fin que toutes les lettres adressées à ma famille étaient gardées par les autorités communistes yougoslaves.
Comme le temps passait et que ma future épouse se trouvait déjà à cinq mois de grossesse, on me conseilla de chercher les documents ici à Paris, et j’obtins tout sauf l’autorisation pour le mariage de la préfecture de Police.
Or, l’officier chargé de cette question, dont je dépendais, refuse de me donner cette Autorisation, sauf à la condition si je signais un formulaire dans lequel on me demandait de renoncer à toute activité politique contre la Yougoslavie.
Me trouvant ainsi devant le dilemme: ou bien admettre que mon enfant naîtrait comme un enfant illégitime et que ma future épouse trouverait l’avenir insupportable à cette idée, ou bien donner ma signature contre ma volonté. Ma signature m’avait été arrachée par une “vis major”, c’est-à-dire par la force d’un de vos subordonnés.
Ma conscience est troublée par cet acte de force. C’est pourquoi j’ai l’honneur de solliciter auprès de votre haute bienveillance de vouloir bien procéder à ce que ma conscience soit déchargée et mon honneur sauvé, savoir de procéder au nom-bien de ma signature qui m’avait été arrachée par la force.
Car, tant qu’existe la Charte des Nations Unies, je considère de mon honneur d’homme d’aider mon peuple martyr pour obtenir sa liberté et son indépendance et que la signature en question est une offence de mon droit d’homme et de patriote.
Je regrette vivement que cet incident soit dû à un malentendu et j’ai l’espoir que vous donnerez à la présente sollicitation la suite qu’elle comporte.
En vous remerciant, je vous pris de recevoir, Monsieur le Préfet, l’assurance de ma haute considération.
Mile Boban
8 rue Belhomme
Paris 18eme
Translated in English
THE LETTER TO THE FRENCH POLICE TO OBTAIN MARRIAGE PERMISSION ON JULY 19, 1965.
Monsieur le Préfet de Police
Préfecture de Police
Paris 4th Paris,
July 19, 1965.
image.png
I, the undersigned BOBAN Mile, born August 21, 1939 in SOVIĆI, Croatia, refugee of Croatian origin, living at 8 rue Belhomme, Paris 18th; I have been in France since September 10, 1959, and benefit from the protection of OFPRA (French Office for the Protection of Refugees and Stateless Persons) on No… As a political refugee I have the right, I believe, to always consider myself as a victim of Tito’s communist regime and to fight by peaceful means – in accordance with the United Nations Charter also signed by France – for the freedom of my Croatian Nation. However, today, it happened to me that this right, sacred to all men, was refused to me by an officer of the 8 Bureau, No. 5324, under your authority.
Having decided, in fact, to marry a Frenchwoman, Demoiselle Annie ROBERT, living at 4 Quai de la République in Saint Maurice, Seine, I had started to take steps to obtain the necessary documents for my marriage. With several attempts from my family abroad, I have not had the answer. I discovered in the end that all letters to my family were kept by the Yugoslav Communist authorities.
As time passed and my future wife was already five months pregnant, I was advised to look for the documents here in Paris, and I obtained everything except the authorization for the marriage from the Prefecture of Police.
However, the officer in charge of this question, on whom I depended, refused to give me this Authorization, except on the condition that I sign a form in which I was asked to renounce all political activity against Yugoslavia.
Finding myself thus faced with the dilemma: either to admit that my child would be born as an illegitimate child and that my future wife would find the future unbearable to this idea, or to give my signature against my will. My signature had been torn from me by a “vis major”, that is to say by the force of one of your subordinates.
My conscience is troubled by this act of force. This is why I have the honor to request from your high benevolence to kindly proceed to have my conscience discharged and my honor saved, namely to proceed in the name of my signature which had been torn from me by force.
Because, as long as the Charter of the United Nations exists, I consider it my honor as a man to help my martyred people to obtain their freedom and independence and that the signature in question is an offense against my human rights and patriotism.
I deeply regret that this incident is due to a misunderstanding and I hope that you will follow up on this solicitation.
While thanking you, I ask you to receive, Monsieur le Préfet, the assurance of my highest consideration.
Mile Boban
8 rue Belhomme
Paris 18th
Prijevod na hrvatski Pismo Francuskoj Policiji, Paris 4. 19 srpnja 1965. za potražnju dozvole mojeg vjenčanja.
Gospodine Upravniče
Policijske Uprave
Pariz 4.
Pariz, 19. srpnja 1965.
image.png
Ja, dolje potpisani BOBAN Mile, rođen 21. kolovoza 1939. u SOVIĆI, Hrvatska, izbjeglica hrvatskog podrijetla, s prebivalištem u ulici 8 Belhomme, Pariz 18.; se nalazim u Francuskoj od 10. rujna 1959. godine, a koristim se zaštitom O.F.P.R.A (Francuskog ureda za zaštitu izbjeglica i osoba bez domovine) na br.
Vjerujem da kao politički izbjeglica imam pravo uvijek se smatrati žrtvom Titovog komunističkog režima i boriti se mirnim putem – u skladu s Poveljom Ujedinjenih Naroda koju je također potpisala Francuska – za slobodu mojeg hrvatskog naroda .
Međutim, danas mi se dogodilo da mi je to pravo, sveto pravo svakom čovjeku, odbio službenik 8 ureda br. 5324 pod vašom nadležnošću.
Odlučivši se oženiti sa Francuskinjom gospodičnom Annie ROBERT, koja živi na Quai de la Republique du Saint Maurice, Seine, počeo sam poduzimati potrebne koraka za dobivanje potrebnih dokumenata za vjenčanje. više puta sam zatražio kod moje obitelji u inozemstvu, (Bobanova Draga) nisam dobivao odgovor. Na kraju sam otkrio da su sva pisma upućena mojoj obitelji zadržale jugoslavenske komunističke vlasti (u Mostaru).
Kako je vrijeme prolazilo, a moja buduća supruga već bila u petom mjesecu trudnoće, savjetovano mi je da dokumente potražim ovdje u Parizu, i sve sam pribavio za vjenčanje osim dozvole odobrenja Prefecture Policije.
Međutim, policajac zadužen za ovo pitanje, o kojem sam ja ovisio, odbio mi je dati ovo odobrenje, osim pod uvjetom da potpišem obrazac u kojem se od mene traži da se odreknem svake političke aktivnosti protiv Jugoslavije.
Nalazeći se tako suočen s dilemom: ili priznati da će se moje dijete roditi kao vanbračno dijete i da će moja buduća supruga imati budućnost nepodnošljivu budućnost zbog ove ideje, ili ću dati svoj potpis protiv svoje volje. Moj potpis mi je oduzeo “vis major”, što znači “sila jačega”, odnosno jednog od vaših podređenih.
Moja je svijest tim činom i tom silom narušena. Zbog toga imam čast zamoliti vašu visoku naklonost da ljubezno nastavite raditi da mi olakša savjest i da spasite moju čast, u ime moge potpisa koji mi je silom snage otrgnut.
Jer, sve dok postoji Povelja Ujedinjenih naroda, smatram da mi je čast kao čovjeku da pomognem svom mučeničkom narodu da stekne svoju slobodu i neovisnost i da je predmetni potpis uvreda protiv mojih ljudskih prava i domoljuba.
Duboko žalim što za ovaj incident koji je pogrešno shvaćen i nadam se da ćete ovoj molbu dati dopuštenu zadovoljštinu.
Zahvaljujući vama, molim vas primite, gospodine le Prefet, jamstvo moje visoke štovanje.
Mile Boban
Ulica Belhomme 8
Paris 18eme.
