Da je čovik tica i krilima leti
Govorila moja baba Ive
koja je više suza isplakala
nego izmuzla mlika
u naše mlikate krave Rumenke.
Đava je pušćan s lanca
ne dangubi sklopjeni ruku
ne ore niti kopa
ne sije šenicu niti kupus sadi
jao staru i nejaku
upadat će ljudi u njegovu zamku
ko mu se ne pokori i ne pokloni
neka se ne nada zlu izmaknit
da je čovik tica i krilima leti
od zloga se nemereš obranit
neće ostat zelena travka
ni list na grani
na čemu neće mržnju iskalit.
Stvarno
iz kruga u krug
đava sve bješnji
sve goropadniji
zemlja se prolama
ni anđelima se ne miče s puta
krila im ognjem paklenim spali
tutnji kroz brda
plamenom kroz more proleti
trese
udara
razori i popali
sve naopako izvrne
pamet ljudsku smuti
izruje temelje
zloća njegova suzbit se ne da
mnogi su oružje odložili
pred njega položili
njegove kaftane obukli
nadmeću se
tko će prije pred njega stati
njegovu crnu hostiju progutati
munjevito skaču
na svaki njegov mig
pružaju ruku
da im udari svoj žig
dok oni s desne Kristove svrstani
hrvaju se i bore da zlu odole
jao što škorpije nam čine
mnogi odveć umorni
po polju popadali
kao da su ih munje i gromovi
potukli i spalili
snove i želje
da ćemo othrvati se moći
zasad su glavnje ugašene
na stolicama visokim
utvrđenim jako
predstavnici moćnih sila
piju šampanjac i smiju se glasno
njima je na volju dano
da pomore nas
i kako baba Ive reče
ne štedeći staro ni nejako.
