U mome srcu darujem ti spas

K'o mravak sitan, dobro znaj

 

 

Ja slutim zadnjih otkucaja zvuk,

Tek nečujni su, k'o da ih je sram.

Uz strmu stazu uspinjem se sam.

Svuda tišina i potpuni muk.

Niti što nosim nit mi treba što.

Jedina pratnja duše mi je glas.

Ne znam što slijedi – propast, ili spas.

U mašti važem i dobro i zlo.​

 

…Ne, nije mašta. Tu počinje kraj.

Kraj lažne sreće i lagodni put.

Tu spomenik je svakom podignut.

Tu si k'o mravak sitan, dobro znaj.

 

Tu slave ti je završio krug

I prijatelja lažni hvalospjev,

Tu čekaš milost, ili Božji gnjev,

Tu naplatni je račun za tvoj dug.

 

Zato na vrijeme shvati da si crv.

Zavapi skromno, zaogrni stid,

Da Vječna Svijetlost obasja ti vid,

Jer se i za te lila Božja krv.

 

…Sa uzvišice doživlje me Glas:

"Ne kloni duhom, ne putuješ sam.

Za svaki kucaj srca tvoga znam

I u mom srcu darujem ti spas."

Žarko Dugandžić, Perth, Australija