Zborija je mudro

Ne dam ovu škrapu!

Evo ti se vraćan

donilo me vrime.

Ispila tuđina i zdravje i snagu

I više te volin,

negoli san prije

pa makar je, kažu, sve otišlo vragu

Savila se škina,

od vrimena teška

Skupilo se rode prikoviše toga

A sičan se riči

svoga ćaće stara:

"Ne će imat sriće ko ne zove Boga!!!"

Ne dam ovu škrapu!

Ne dam ove stine!

Friži nam na licu iscrtalo vrime

Nima tolko šoldi,

koliko sve vridi…

istinu ne saznaš, doklin ne posidiš

I više te volin

negoli san prije

pa makar je, kažu, sve otišlo vragu

Kad utihne srce

zabata kampanel..

Sa nogami naprid, po Božjem tragu…

Vladimir Živaljić, Vukovar