Znam da će žalost tvoja biti veća

Odraz u zrcalu krivom

 

 

Znam da će žalost tvoja biti veća,

kad me baš iznenada ne bude više,

ali želim da sada traje tvoja sreća,

ima vremena za suze kad počnu kiše…

Smrtni znoj obliva moje mlado tijelo,

sa naporom milujem tvoju kosu dugu,

ali da si prelijepa govorim tebi veselo,

i u očima mi ne vidiš moga srca tugu.

 

I ne možeš vidjeti moje lice pravo,

uvijek je to odraz u zrcalu krivom,

i kada ti izgledam dobro i zdravo,

tijelo mi je u ranama, duša u sivom.

 

Znam da će žalost tvoja biti veća,

kad me baš iznenada ne bude više,

ali želim da sada traje tvoja sreća,

ima vremena za suze kad počnu kiše…

 

Tu na vjetru stojim s čelom vrelim,

i smiješim se, znam kako se to radi,

da me samo takvog pamtiš, to želim,

premda mi se moj život odavno gadi.

 

Unutra krvare rane, u grudima guši,

rekli su mi da me ne mogu izliječiti,

ali ne dam da ti se slika o meni sruši,

iako ništa moju smrt ne će spriječiti.

I znam da će žalost tvoja biti veća,

kad me baš iznenada ne bude više,

ali želim da sada traje tvoja sreća,

ima vremena za suze kad počnu kiše…

 

Branimir Miroslav Tomlekin (iz zbirke pjesama Pjesme koje treba spaliti)