Članovi komisije bili su izabrani po ključu, kao što je i sve drugo u bivšoj državi bilo po ključu
(Priča iz romana “Za sve je kriv moj deda” iz ciklusa od četiri satirične knjige, Bistrica, Novi Sad, 2013., srpski jezik, latinica)
S jedne strane smijemo se djedovom neprestanom i gradirajućem upadanju u nevolju, a s druge i samom sustavu, koji jednoga politički neukoga i nadasve čestitog seljaka doživljava kao opasnoga državnog neprijatelja. Pritom, svi sustavi koji djeda kažnjavaju – od austrougarskoga, koji ga sumnjiči za podržavanje Gavrila Principa (ovdje Tomlekin gradi humor na homonimiji riječi princip), preko jugoslavenskoga, u kojem je djed viđen kao huškač i protivnik dinastije Karađorđević te kao pristalica bugarskog cara, pa sve do komunističkoga, koji ga tereti za rusofilstvo – jednako su paranoični i spremni na bezrezervno prihvaćanje intriga potkazivačā.
Dragana V. Todoreskov
Za malu maturu sam se jedva nekako pribrao od silne ljubavi jer sam shvatio da moram izbeći svako ludilo ako želim da nastavim da živim normalno. A mala matura je bila prva važna stvar u životu koja je mogla da te usmeri u pravom pravcu. Ali, bilo mi je jako teško jer je rečeno da ćemo tu malu maturu polagati na kraju školske godine i to iz četiri predmeta: srpskohrvatski jezik, matematika, istorija i geografija. Do poslednjeg dana su naši zakonodavci, koji su svake godine pravili po jednu reformu školstva, što je postala navika s tradicijom, pa i danas se to radi, lomili koplja oko toga da li će se uopšte posle osmog razreda osnovne škole polagati ili se neće polagati mala matura.
Da bi se to rešilo, bila je formirana komisija koja se pretenciozno nazvala „prosvetna’’, kao da će baš ona biti ta koja će nekoga u nečemu učiti, naučiti i prosvetiti. A u igri su bile četiri opcije. Prva: polaganje male mature s tim da se ne polaže prijemni ispit pri upisu u srednju školu, već da se uspeh učenika kroz celo osmogodišnje školovanje, a posebno u poslednjem razredu i posebno iz srpskohrvatskog, matematike, istorije i geografije, boduje i tako se načini lista prioriteta i afiniteta za upis u srednju školu. Druga: polaganje male mature s tim da se polaže i prijemni ispit pri upisu u srednju školu. Treća: bez polaganja male mature, s tim da se polaže prijemni ispit pri upisu u srednju školu. Četvrta: nepolaganje ni male mature ni prijemnog ispita, s tim da se uspeh učenika kroz celo osmogodišnje školovanje, a posebno u poslednjem razredu i posebno iz srpskohrvatskog jezika, matematike, istorije i geografije, boduje i tako se načini lista prioriteta i afiniteta za upis u srednju školu.
Članovi komisije su bili izabrani po ključu, kao što je i sve drugo u našoj državi bilo po ključu, a ko se s tim nije slagao, išao je pod ključ. Tako je i ova komisija bila sačinjena po ključu od predstavnika šest republika, dve pokrajine i jedne žene, koja je jedina bila iz prosvetne struke, po ključu.
Zbog toga dva člana komisije, iz Srbije i Vojvodine, koji su zagovarali polaganje male mature, s tim da se ne polaže prijemni ispit pri upisu u srednju školu, već da se uspeh učenika kroz celo osmogodišnje školovanje, a posebno uspeh u poslednjem razredu i posebno iz srpskohrvatskog, matematike, istorije i geografije, boduje i tako se načini lista prioriteta i afiniteta za upis u srednju školu, ne htedoše ni da čuju za bilo koju drugu varijantu, ali isto tako ne htedoše ni dva člana komisije iz Crne Gore i Makedonije, koji su bili zagovornici polaganja samo prijemnog ispita pri upisu u srednju školu, ni da čuju za bilo koju drugu varijantu sem njihove. Ipak je još postojala nada da će ostalih pet članova devetočlane komisije pri glasanju odneti prevagu, ali dva člana komisije, po jedan iz Slovenije i Hrvatske, koji su zagovarali da se polažu i mala matura i prijemni ispit za upis u srednju školu, ne htedoše ni da čuju za bilo koju drugu varijantu, kao ni dva člana iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije, koji su zagovarali da se ništa ne polaže i da se uspeh učenika kroz celo osmogodišnje školovanje, a posebno u poslednjem razredu i posebno iz srpskohrvatskog, matematike, istorije i geografije, boduje i da se tako načini lista prioriteta i afiniteta za upis u srednju školu.
Žena iz prosvete nije mogla da se odluči ni za jednu od svih tih opcija i uspela je jedino da se u komisiji dođe do toga da su srpskohrvatski jezik, matematika, istorija i geografija najvažniji predmeti, koji će se, ako treba, polagati na maloj maturi ili pri upisu u sredbnju školu, ili će se posebno bodovati kroz celo osmogodišnje školovanje, a posebno u poslednjem razredu, jer je i tu bilo još tri predloga: da to budu slovenački jezik, matematika, istorija i geografija; makedonski jezik, matematika, istorija i geografija i maternji jezik, maternja istorija, maternja geografija i fizičko vaspitanje, pri čemu su opet dva i dva člana glasala za jednu od opcija, pa je njen glas, kao treći odneo prevagu za odluku koji su glavni predmeti.
Da se dođe do konačnog rešenja, šest meseci su pravljene neke potkomisije i natkomisije, konsultovani su savetnici, pravnici, radnici i još neki jadnici, jer devet članova glavne komisije su uvek tako glasali da su po dvojica bili za svaku po jednu od svake varijante, a žena je, kao jedino stručno lice u komisiji bila uzdržana, pa su se na kraju podelili u zabunkerisane tabore s mržnjom jedni prema drugima, kakvu nisu gajili ni partizani u narodnooslobodilačkoj borbi i revoluciji prema tuđinskom okupatoru i domaćim izdajnicima.
Na kraju su se članovi prosvetne komisije i potukli, pri čemu je najdeblji kraj izvukla žena jer nije bila ni na čijoj strani.
Poslednjeg dana pohađanja nastave – a za pretpostaviti je da je stvar presekao Centralni komitet na tajnoj i vanrednoj sednici, što znači lično drug Tito – po razredima u našoj školi je zaređala Knjiga koja je obznanila da nema polaganja male mature, a o prijemnom ispitu pri upisu u srednju školu, kao i eventualnom bodovanju uspeha učenika u osnovnoj školi, bićemo naknadno obavešteni.
O sudbini članova prosvetne komisije bili smo obavešteni tek mnogo godina kasnije, po njihovom izlasku s dvogodišnje robije, pri čemu je žena zbog svoje neodlučnosti dobila tri godine robije.
Ali, bez obzira na neodlučnost komisije, morali smo se na vreme pripremati za eventualno polaganje male mature, a možda i prijemnog za upis u srednju školu, a, što je barem bilo jasno zahvaljujući jedinom ženskom članu prosvetne komisije, iz predmeta: srpskohrvatski jezik, matematika, istorija i geografija.
Bilo mi je jako teško da učim misleći sve vreme na Dunju, a posebno što nije bilo dede da ga pitam za ono što ne znam ili za ono što mi nije bilo sasvim jasno, ali sam, po mom mišljenju, dobro obnovio gradivo iz predmetnih predmeta i bio sam spreman za polaganje male mature. Pomalo sam računao i na sažaljenje nastavnika zbog mog logoraško-paćeničkog izgleda zbog ljubavi, pa sam bio siguran da ću malu maturu položiti i unapred sam se radovao kako ću o tome pisati dedi u Zabelu, kuda sam mu naširoko pisao svake subote, izveštavajući ga o svemu i svačemu, a on mi je posle rekao da mu je, uz moja pisma, robija bila prava pesma, jer je i njemu bilo zadovoljstvo da mi isto tako otpisuje. Ali, za razliku od mojih pisama, njegova su bila nekako kratka i nepovezana.
Posle robije, kada je došao kući, deda mi je rekao da su njegova pisma bila takva zato što ih je uređivao, skraćivao i lektorisao polupismeni zatvorski stražar.
Pisanje pisama dedi bilo mi je pravo zadovoljstvo, a to je bilo i jedino što sam tada mogao učiniti za njega. Posle mi je to nekako ušlo u krv i u naviku, pa sam stalno nešto piskarao i to mi je postalo hronično.
A deda mi je, inače, već nakon desetak mojih pisama, napisao da ću biti pravi hroničar ako samo tako nastavim.
