Svaka ova bora ima svoju priču

U parkiću na klupi

 

 

Eh, kako je nekad, u Borovu bilo

Delicija raznih i glazba u živo

Radnički je slovio  ko centar života

Park, bašta, soliter bili su divota

Gore u restoran išlo se na klopu

Ako nemaš dovoljno za roštilj i vino

Pukneš bokal vode i porciju graha

Pa u parkić preko do curice fino

 

S vremena u kino, u sportskoj kuglana

Ljeti bio bazen, ko duševna hrana

U parkiću klupu naći ni za lijeka

Nerijetko se znalo i na red da čeka

 

I ležaja raznih skrivenih u grmlju

A curica bezbroj svakojakih fela

Soliter je, majka, tko ga osmislio

Nema one, prika, koja nije htjela

 

Znalo se i jutro dočekat u grmu

Kraj Dunava zorom bilo i ribića

Bez rakije, piva nije moglo proći

Do večeri raznih ispričanih priča

 

Svaka ova bora ima svoju priču

Pretjerat se znalo u ilu i piću

Curice su bile uvik napameti

Moga si i birat koja će da sleti

 

Sad se samo sićan pa mi teško dođe

Kud vragu da život tako brzo prođe

Pa nije li moglo bar još mrvu duje

Moram babu slušat, cili me dan suje..

 

Vladimir Živaljić, Vukovar