Ipak su nebu najbliže
U ovom kaotičnom svijetu,
Punom zmija otrovnica,
crnih muha što ne daju mi mira,
jedva dišem.
Da skroz ne podivljam,
molim se Bogu i ponešto napišem.
Pitam sebe,
čime bih mogla pripomoći svijetu,
sve kad bih za istinu i krv prolila?
Slična sam svetom Petru,
Često smetena,
ni sama ne znam kamo moja lađa plovi,
kojim je nošena vjetrom.
Ovo smrtno tijelo,
ova čula,
maštarije i sanje,
zagrcnem se nekad i zastanem,
slušam cvrkut lastavice mudre ptice.
Lastavice su ipak,
nebu puno bliže.
