Klizišta smrti

            U jednom trenu

                Sve što ljudske ruke stvore

                S mnogo muke,

                Mnogo pota

                U grudu se leda smota.

                Nestane u časak tili

                Škola, soba i dom mili

                K'o da nisu niti bili.

                Sve skupa u jednom trenu

                Utone u zemlje mijenu.

                Čak i život od čovjeka,

                Nekad vatra, nekad rijeka

                Zemlja u sebe proguta.

                Ponad kuća brdo kliže,

                Guta šume, oranice..

                Tutnji zemlje sve su bliže.

                Teku suze niza lice.

                Nekad voda, nekad vatra,

                Nekada i ljudska zloba

                U jednomu trenu satra,

                Sve što sazda novo ddoba.

                Danas klizište nam sprema

                U zemlji duboku jamu,

                Potop, tamu,

                 A nade još nema…nema..

Malkica Dugeč, 18. 3. 2018.