Na tlu svoje zemlje

      Ničeg se ne bojim

        Nikad se ne bojim

        Ni ljeta, ni zima,

        Jer već mnoga od njih

        Ja provedoh s njima.

        Ja se ne bojim

        Ni boli, ni tuge,

        Jer ja uz njih već sam

        Bdjela noći duge.

        Zbilje se ne bojim

        Nit požalim ikad

        Što ni vjeru svoju

        Ne pogazim nikad.

        Ni pogledi grubi

        Ni žeđi, ni gladi

        Ne dirnu me jako,

        jer zbog njih često

        Sav mi rod je plak'o,

        Ali još i danas

        Žarko Dom svoj ljubi.

        Ne, ja se ne bojim

        Ničeg ljudsko što je

        I dok čvrsto stojim

        Na tlu Zemlje svoje!

Malkica Dugeč, 26. 11. 2019.