Povijest Novoga svjetskog poredka (8)

U susret stvaranju svjetskog parlamenta

 

 

Stvaranje velikih reginalnih političkih unija, ustrojenih općim zakonima, kao različitih sastavnica Svjetske države mora biti predstavljeno jedinstvenom skupštinom. Sve je to sadržano u organizaciji APNU (L’Assemblée Parlementaire des Nations Unies; engleski: United Nations Parliamentary Assembly – UNPA).¹¹⁵ Ova težnja je logičan nastavak sna o svjetskom jedinstvu koju su podržavali teoretičari globalizacije (Fabijanovci i ostali). Ništa nije slučajno. Događaji, osobe i institucije iz prošlosti daju danas svoje plodove, vodeći prema dovršenju Tornja Babilonskog. Ipak, akcija organizacije WFM-a (World Federalist Movement), koja je osnovana kao što smo vidjeli 1947. u Montreuxu, logički nstavlja svoj posao. Tako da je WFM još 1992. krenula s izradom prvog važnog dokumenta koji je zahtijevao uspostavu Svjetske parlamentarne skupštine u krilu Ujedinjenih Naroda: The case for a United Nations Parliamentary Assembly, a dokument je izrađen pod vodstvom Knađanina Dietera Heinricha.¹¹⁶

Mnogo truda i tajnih sastanaka uzastopno se održavalo u Kanadskom parlamentu, u Europskom parlamentu, u Milenijskom forumu 2000. u New York, na 12. Međunarodnom skupu socijalista, itd, i na koncu u rujnu 2003. stvoren je Komitet za demokratskoga UN-a. Treba dati i njemačku inačicu imena toga foruma jer, kako ćemo vidjeti, njemački politički čelnici imaju važnu ulogu u tom projektu : Komitee für eine Demokratische UNO (KDUN).¹¹⁷

 

KDUN je pramčana polena izvršnog komiteta¹¹⁸ koji radi na stvaranju Svjetskog parlamenta. Njihovi napori račuanju sa sudjelovanjem drugog već prije spomenutog instituta: WFM. Treba još dodati «Društvo ugroženih naroda»  (Gesellschaft für bedrohte Völcker), njemački institut koji radi na emancipaciji etničkih skupina i usko surađuje s UFCE (Udruženi federalisti europskih etničkih zajednica)¹¹⁹ i s engleskim ONG, 2020 Vision Ltd.¹²⁰

 

KDUN, koji ima sjedište u Berlinu, najavljuje svoje težnje kada umeće u svoje statute volju da stvori kozmpolitsko društvo koje će davati prednost kontinatalnim integracijama.¹²¹ U užem vodstvu te organizacije nalazimo predstavnike političkih i znanstvenih krugova. Treba istaći da su sve političke njemačke struje uključene u ovu organizaciju, izuzev bivših komunista (die Linke).¹²² Također tu nalazaimo ključan lik njemačke politike, Armina Lascheta. Ovaj političar je sastavio uputu (2003.) u kojoj poziva da se odredi jedno stalno sjedište za EU¹²³ nakon usvajanja « Giscardovog sporazuma » (sada poznat pod imenom « Lisabonski sporazum »). Taj isti ima odlučan utjecaj u komitetu koji dodjeljuje Prix Charlemagne¹²⁴ (Nagrada Karla Velikog). S druge strane, nazočnost njemačkog europarlamentarca Jo Leinena u krilu direkcije KDUN-a posebno je značajna u mjeri u kojoj je sâm Leinen odigrao odlučujuću ulogu u prihvaćanju Lisabonskog sporazuma.¹²⁵

 

U travnju mjesecu 2007. KDUN je započeo promidžbu za otvaranje svjetskog parlamenta po vodstvom svojeg predsjenika Andreasa Bummela. Autor knjige pod naslovom International Entwickeln Demokratie (Razvoj međunarodne demokracije)¹²⁶ je jedan bivši član liberalne stranke, PLR, čiji je predsjenik Guido Westerwelle postao ministar vanjskih poslova vlade A.Merkel od rujna 2009. On je i član udruženja Društvo za ugrožene nerode kojim upravlja Tilman Zulch, član izvršnog komiteta KDUN-a i Svjetskog federalističkog pokreta (WFM) iz New Yorka.¹²⁷

 

Svi ovi akteri djeluju u promicanju ovog novog svjetskog organa. Kako je naznačeno u službenim dokumentima: "(…) APNU bi u početku mogao biti sastavljen od parlamentarnih delegata pojedini država i regionalnih asocijacija koji odražavaju svoje političke organizacije. APNU bi, stoga, uključio članove manjinskih stranaka koje nisu dio vlasti. U slijedećoj fazi delegati APNU bi mogli biti izravno birani. APNU bio bio jedinstveno i legitimno tijelo koje bi predstavljali građanske glasove u međunarodnim pitanjima. Sudionici u kampanji tvrde da će se APNU, kada jednom bude utemeljena, pretvoriti od jednog konzultativnog organa u svjetski parlament stvarnih prava na informaciju, na sudjelovanje u odlučivanju i kontrolu" (…).₁₂₈

 

Ove ambicije bez kompleksa razvijat će se i dalje ako se sjetimo i podrške koju je dao Benedikt XVI. stvaranju jednog "svjetskog političkog autoriteta". Ne treba niti reći da je APNU s ushićenjem dočekao papinu encikliku.¹²⁹

 

Zaključak

 

Ovaj kratki opis povijesti  pokrovitelja mondializma potječe već od Srednjeg vijeka i aktivna je i danas u XXI. Vijeku pokazuje da je ta aktivnost vrlo stara Ona se temelji pohlepi bez granica i teži potpunoj kontroli svjetskog bogatstva. Ova težnja dobila je polet postupno kako je "mondialistički kler, nasljednik Nimroda" uspio nametnuti svoje ideje za novi svjetski poredak. Poslije pada Berlinskog zida stvari su se ubrzale, s njima i kriza. Drugo desetljeće će biti odlučan za ljudsku rasu jer će globalizam, prema mišljenju te elite, biti mesijanski pokret.

 

Bilješke:

 

115. Site officiel de la Campagne pour la création d’une Assemblée parlementaire des Nations Unies.

116. The case for a United Nations Parliamentary Assembly, par Dieter Heinrich, World Federalist Movement, octobre 1992

117. Site officiel du Komitee für eine Demokratische UNO.

118. Comité exécutif de la Campagne pour la création d’une Assemblée parlementaire des Nations Unies.

119. Cet institut allemand est à l’origine des textes clefs en faveur des groupes ethniques en Europe ; la Charte des langues régionales ou minoritaires et la Convention-cadre pour la protection des minorités. Voir notre livre Minorités et régionalismes, op. cit. p. 142 et suivantes.

120. Site officiel de 2020 Vision.

121. Satzung für das Komitee für eine demokratische UNO. Document téléchargeable.

122. Associates des KDUN, sur le site internet du Komitee für eine Demokratische UNO.

123. Rapport sur les relations entre l’Union européenne et l’organisation des Nations Unies[2003/2049 (INI)], rapporteur Armin Laschet, 16 décembre 2003.

124. Signalons aussi la présence de Hans-Gert Pöttering au sein du comité directeur du Prix Charlemagne, président de la Fondation Konrad Adenauer, ancien président du Parlement européen mais aussi ancien président de Europa Union Deutschland, filiale de l’Union des fédéralistes européens (l’UEF créée à Montreux en 1947) dirigée en 2010 par le député anglais au Parlement européen Andrew Duff.

125. Voir La Fondation Bertelsmann et la gouvernance mondiale, op. cit, p. 93 et suivantes.

126. Internationale Demokratie entwickelndi Andreas Bummel, Horizonte Verlag, 2005.

127. "Der Andreas Bummel Vorsitzende Komitee für eine Demokratische UNO" di Gerrit Wustmann, 11 febbraio 2008.

128. "A proposito del progetto APNU" sul sito web della Campagna per l’istituzione di un’Assemblea parlamentare delle Nazioni Unite.

129. "Studio: la creazione di un Parlamento Mondiale sarebbe" pienamente coerente con la dottrina del papale"," 28 luglio 2009, Campagna per la creazione di un’Assemblea parlamentare delle Nazioni Unite.

(Preveo: Josip Nikšić)

 

(Svršetak)

 

Pierre Hillard, Doktor političkih znanosti i profesor međunarodnih odnosa. Njegovi istraživački radovi poglavito su usredotočeni na instrumentalizaciju Europske unije s obzirom na stvaranja jedinstvenog euro-atlantskog bloka. Posljednje objavljeno djelo je: Bertelsmann : Un empire des médias et une fondation au service du mondialisme (François-Xavier de Guibert éd., 2009)