Klokun
Nastavljam kazivanje Ivana Bušurela iz Blata na Mljetu zapisano od Tomislava Macana 1933. AD
“Da vrša potone vezuje se za nju morica, probužani kamin.(probušeni kamen). Da se zna dje su vrše stavi se senjo (oznaka)… od pluta, a svaki ribar načini diferente (različite).
Na senjale se bacaju velike vrše i mezane (srednje), a to se zove: baca(t) u pelig. Velike se vrše bacaju u kulaf /otvoreno more/ (iskrivljeno od venecijanskoga Golfo za Jadransko more, od čega gulaf, pa kulaf) do Velike Gospe.”
Vrše su nosili magarci, dvije bočno, jednu po sredini, ljudi su ih nosili u svakoj ruci po jednu, a jednu bi natakli na glavu.
“Male vrše su visoke 1.20 m. Bacaju se uz kraj (uz obalu) na dubinu 10 do 15 pasa, a na njih se hitaju crnjeji, murine i gruji(ugori), od marča (ožujka) pa sve do Božića. Salpavaju se šemetom./drvo sa više kuka/
Mezane su visoke 1,50 m, a bacaju se priko 15 pasa u dubinu i poda(l)je od kraja.
Velike su vrše visoke 2 m, a bacaju se i do 60 pasa dubine, i do 4 mi(l)je od kraja. U njih se hitaju gruji, murine, kijerne (kirnje), zubaci, tabinje i jastozi… uhićena riba se ubije u barci macaburijelom (štap čekić), a nosi se doma u košiću.
“Kalamuča ( ribolovni štap, obično od trstike) se načini od mladoga bora. Špag (konop) se veže na vrh, a NA dno njegovo se veže krena (plastični konac), a za nju udica.(valjda je plastična nit bila tada skupa, op., T.T.) Na udicu se obično stavljaju iskre.(?) Tragina je načinjena od senjala na kojemu visi skandaj (vezica), a an dnu skandaja više udica. Na traginu se hitaju zubaci.
Pendula iam samo jednu udicu a an nju se hitaju ukjati (ušate).
Parango(al) je načinjen od skandaja duga 100 do 200 m. Na skandaju svaka 2 pasa visi jedna udica.”
Barka je duga 4 do 6 m, a kupi se na Korčuli.(!) Stare su barke bile načinjene od murve, a sada su od borovine. Glavni dio na barci su rebra/korbe/, a u dnu se spajaju sa kolumbom… na provi se kolumba spaja sa karocom od prove, a na krmi sa karocom od krme. Karoci i kolumba su načinjeni od česvine. Na korbe su zdvora (izvana) pribijeni madijeri (daske vanjske oplate), koji čine krilo od barke. Prvi je madijer centa i napituran (obojen) je gotovo vazda modrom piturom.
(meštar Đuro Muhoberac uvijek je modru nazivao mljetskom modrom, op., T.T.) Drugi su madijeri kalafatani (kalafat je umetao drvo ili konoplju u madijere, op.,T.T.)…
Astu od prove i astu od krme spaja razma koja ide poviše cente. Pajoli(za vesla) su načinjeni od štice (daske)od jelovine, a čine pod u barci i mogu se diza(t) i stav(l)ja(t). Stoje na vijerdinama (?) koje su pribijene unutra, u barci sa svake bande (strane).
Pajo(l) na provi i na krmi načinjen je na tri kantuna (kuta) i zove se palmeta. Palmeta je u jednom bokunu (komadu), da se može lako dignu(t) kada treba iseka(t) barku.”
Kontracentu i škaf preskačem, ali na “škafu blizu prove je portela. U porteli stoji ribar kada baca i salpava mriježu i kad hita ribu na dokec (svijeću). Na kraju škafa prijema(!) srijedini(!) od barke je katina od prove, bokun jačeg drva. Za katinu od prove fermava (staje) voda, kad se cijedi iz mriježa… kroz brna, dvije buže (rupe) provrćene s banda (postrance) u razmi, teče ova voda u more. Škaf se može zatvoriti parapetom, te tada pod škafom spremaju ribari stvari, da ih more ne skvasi, a tu i spu (spavaju) kad su na ribanju.” Mankule, brocuju, škaram, salamar i škrabicu preskačem. “Veslo se veže štropom, konopom za škaram…”
“Vesla za barku su načinjena od bukovine, a dugi su do dva metra i po.”
“Kad ima vjetra, ili malo bave od vjetra može se jedri(t). Tada se stavi na barku jarbuo (jarbol) i jedro. Jarbuo se prodijede proz škaf kod katine od prove i inkonja u skacu. Da jarbuo stoji fermo (čvrsto) inkonja se u skaci verom.Jarbuo može bi(t) ferman i sartijama, konopima od jarbula, a vezani su za buže u bracuji. Pomijo od jarbula je pituran obično u modro, a pri vrhu je provrćen i proza nj pasava merlin (tanki konop) za bandijeru. Ispo(d) pomija je bucijo (drveni koloturnik, bucel)”.
“Jedro se kroji doma od fijersa.(traka platna)”, a gindec služi za isavanje (dizanje) i skalavanje jedra.
Puštimo donju bandu od jedra bit grativo po škoti i izađimo iz pohrvaćene talijanštine i dalmatinizama tipa itroce, lantine i lantižala, mastić, pontu od kare isl da se ne zamrsimo u vezivu jedrilja i jedrenjača. Od orca koji veže jedro za jarbol, do ređa koji nas vodi na krmi i asti dolazimo do žabice koja je valjda dobila ime po obliku. Trcaruo reže jedro kad je jak vjetar, matafijun služi da se veže jedro kada se zavije, skačemo na cimu , pa na timun (kormilo).
“Timuna (kormilari) se vrgolom” (argol, poluga, ruda).
“Na zimsko ribanje se ide sa velikom barkom. Velika barka je duga 7 – 8 m. Načinjena je kao i mala barka, samo je pokrita kuvijertom (zamalo kuvertom, ako što se pokrivaju političari, op., T.T.)
Kad je mora (velikog), bokaporta (otvor na palubi sa poklopcem) se zatvori pokrivom. Na velikoj barci vesla stoje u forketama (rašlje za vesla, kao vilice)”.
“More se seka (izbacuje voda) šešulom. Šešula je načinjena od murve ili kostanje. Šešula se dube, kopa dok je drvo zeleno. Može se izdu(p)s(t) i od plutovine, bokuna drva što doplutaju morem. Dube(i) se jaškom. Ručica se izvrti unakrs(t) svr(d)lićem četiri buže (rupe), pa se tad prelomi. Kad se barka pere na kraju pušta se voda kroz klokun, koji je načinjen u zadnjem lukoču.
Lokuč je dugo poprečno ili ponekad tupokutno rebro na barci. Klokun (malo vrelo, klokot) je u moru začep(l)jen čepom od drva.”
(Svršetak)
