Stoje hrasti

     Još ni jedan savio se nije

                Stoje hrasti diljem Slavonije.

                Još ni jedan savio se nije.

                Trpio je bure i oluje,

                Al' još i sad šum se granja čuje.

                Još stasaju, uvis rastu hrasti.

                I ni jedan ne će na tlo pasti,

                Jer korijenje, čvrsto kao stijena,

                Odolijeva nasrtaju mijena.

                Svaka mijena, čaša popijena

                Bistre vode ili slatka meda,

                Kadikada i otrova kap 

                Što ga piti mora naiskap,

                Slavoniji na koljena ne da,

                Već ju uvijek snaži snagom diva

                Da svu vječnost na svom tlu počiva.            

                Stoje hrasti. Prkosni i jaki.

                Svome dobu dorast'o je svaki!

                Što ih jače biju bure, kiše,

                Hrašća bit će sve više, i više!

Malkica Dugeč, 2. 12. 2015.